"Што сам више сама, све више се поштујем" Трагична прича о породици Шарлот Бронте
На данашњи дан, 1816. године, рођена је најстарија од три сестре Бронте, чија дела се сматрају врхунцима енглеске књижевности.
Породица Бронте живела је одмах уз гробље, у једном од најзагађенијих места тадашње Енглеске којим су владале колера и тифусна грозница, смртност деце износила 50 одсто а просечан животни век 26 година.
Мајку Марију изгубили су због рака 1821. а две најстарије сестре, Марија и Елизабет, преминуле су од туберкулозе у року од две недеље у 12, односно 13. години у једном од најгорих интерната где су тучене и изгладњиване.
Сестре иза мушких имена
После овога отац је преостале три девојчице вратио кући. Тамо су, у друштву јединог брата Бранвела, пркосиле смрти стварајући: цртале су, сликале, писале приче и водиле дневнике. Упркос прилично једноличном животу, литерарна достигнућа трију сестара представљала су чудо имагинације.
Три сестре 1846. објављују заједничку збирку песама, под мушким именима Карер, Елис и Ектон Бел. Годину дана касније, објавиле су своје прве романе: Шарлот је објавила "Џејн Ејр", Емили "Орканске висове", а Ен "Агнес Греј".
Шарлотин роман је био најуспешнији и изазвао је сензацију и шок. Ен је 1848. објавила свој други роман "Станарка напуштеног замка" који је изазвао велико интересовање читалаца.
Шарлот је објавила још два романа, "Ширли" 1849. и "Вилет" 1853. године, под својим правим именом. Њен први роман "Професор" објављен је постхумно 1857.
Отац надживео децу
Од потиснутих емоција између Џејн Ејр и господина Рочестера до дивље страсти између Хитклифа и Кети у "Орканским висовима", читаоци су имали довољно материјала да вековима нагађају о сексуалним животима ових викторијанских списатељица које су живеле са оцем самотњаком и братом "креативним пијанцем и наркоманом", јединим мушкарцима у њиховим животима.
Године 1848, таман када су Шарлот, Емили и Ен почеле да стичу славу, несрећа је стигла у њихово двориште. Бранвел је преминуо у мају од злоупотребе опијума у 32. години, а у наредних девет месеци и Емили и Ен су подлегле туберкулози у 31, односно 29. години.
Шарлот је умрла 1855. од озбиљне мучнине у првим месецима трудноће, три недеље пре 39. рођендана и само девет месеци након што се удала за очевог помоћника Артура Бела Николса.
Патрик Бронте надживео је своју децу и умро у дубокој старости 1861. године.
Дела најстарије сестре Бронте
На данашњи дан, 1816. године рођена је Шарлот Бронте, једина од сестара Бронте која се прославила за живота својим делом под својим правим именом и презименом.
Шарлотина дела су писана веома емоционалним стилом, посебно роман "Џејн Ејр". У своје време, изазвао је праву буру описом љубавне страсти која јунакиња осећа према господину Рочестеру и њеним поносним и независним ставом.
Од викторијанских жена се очекивало да буду потпуно пасивне, па је роман добио репутацију "неморалног".
Њен следећи роман "Ширли" описује друштвене односе у Енглеској током индустријализације, и одликује се снажном, одлучном јунакињом каква је ондашњој књижевности била крајње неуобичајена.
"Вилет", заснован на Шарлотиним сећањима на Брисел, данашња критика сматра студијом женске емоционалне репресије.
Цитати Шарлот Бронте
Жена би требала да је по природи смирена, али жена осећа све оно што и мушкарац осећа.
Ја нисам птица и ниједан кавез ме неће задржати; ја сам живо биће са слободном вољом.
Држим до себе. Што сам више сама, са мање пријатеља, све више се поштујем.
Љубав је најстварнија и најтрајнија ствар коју знам; тако слатка, а опет тако горка.
Да ли мислиш да зато што сам сиромашна, бледа и ситна, да сам бездушна? Мислиш погрешно! Имам душе колико и ти.
Људско срце поседује скривено благо, запечаћено тишином; мисли, наде, снови, жеље - све то губи сјај кад је откривено.
Кад би твоје и моје усне у исто време пиле са чисте фонтане милости, надам се, верујем, могла бих једног дана постати много боља него што су моје тренутне зле, лутајуће мисли, моје корумпирано срце и хладан дух...
Тражим ти да прођеш кроз овај живот као моја друга половина, мој најбољи животни сапутник.
Желим твоју душу.
Не желим да ме гледају са предрасудом.