Да ли знате ко је била "Косовка девојка" са слике Уроша Предића?
Чувена слика "Косовка девојка" сликара Уроша Предића, настала 1919. године, приказује девојку која пружа помоћ рањеном српском јунаку на бојишту непосредно након Косовске битке 1389. године. Као модел за девојку, Предић је користио Београђанку Лепосаву Станковић, која је својим ликом остала заувек овековечена на овом ремек-делу српске уметности.
Чувена слика "Косовка девојка" сликара Уроша Предића настала је 1919. године по наруџбини Кола српских сестара.
Као предложак за слику инспирисану народном епском песмом, Предићу је послужило истоимено дело хрватског сликара француског порекла Фреда Кикереца.
На слици "Косовка девојка" Предић је приказао бојиште непосредно после Косовске битке 1389. године.
Симболи "Косовке девојке"
Историјска композиција је смештена у летњи пејзаж, у зору, када се на небу рађа дан, а природа буди цветањем макова.
У првом плану слике је девојка која пружа помоћ рањеном српском јунаку Орловић Павлу, појећи га водом из златног путира. На њиховим лицима се виде озбиљност, патња, бол, али и нада у исто време.
Девојка је одевена у народну српску средњовековну одећу која је богато украшена везом. Златни путир из кога напаја јунака има необичан облик, док је други златни путир са платном на којем се виде обриси крви, постављен иза њених леђа.
Слика је пуна симболике и детаља, који се могу различито тумачити и анализирати. Према предању, Орловић Павле је био син војводе Вука и потомак чувеног војводе Гргура Орловића, а његово име се везује за припадност витешком Реду змаја.
Кроз његов насликани лик приказани су сви јунаци Косовског боја. Безимена девојка из народа симболише сачувану част отаџбине и продужетак живота.
Дело "Косовка девојка" није само приказ једне историјске сцене, већ је резултат жеље сликара Уроша Предића да на платну остави своје виђење дешавања на Косову пољу после боја. Њоме се посматрачу преносе и поруке не само везане за Косовски бој већ и за косовски феномен.
Скица за дело је настала 1914. године и била је намењена Колу српских сестара за израду разгледница које би биле продаване у хуманитарне сврхе. Предића је вероватно инспирисала баш Косовка девојка јер је у њој видео "прву болничарку" из српског националног мита.
Међутим, догодио се Први светски рат и сликар је дело завршио тек 1919. године.
Ко је права Косовка девојка?
Оно што мало људи зна јесте чињеница да је за лик Косовке девојке, Предић узео стварну особу - Београђанку Лепосаву Станковић.
О Лепосави се јако мало зна. Рођена је 1899. године што значи да је, када је слика настала била двадесетогодишњакиња. Зна се и да се Лепосава удала и да се након тога презивала Лулик.
По доступним информацијама, изгледа да је цео живот провела у Београду, јер још увек има људи који је памте из познијих дана живота. Кажу да је и у старости била прелепа.
Политка је 3. марта 1995. године пренела кратку вест под насловом "Умрла Косовка девојка".
- У Београду је, сасвим тихо, 2. марта изјутра, у 96. години умрла Лепосава Лулик, рођена Станковић, заувек овековечена као двадесетогодисњакиња на чувеном платну Уроша Предића "Косовка девојка".
Није познато да ли је витез Павле Орловић са слике постојао или је плод сликареве маште.
А шта пише у народној поезији?
Косовка девојка је главна личност у истоименој српској народној песми. Она је млада девојка која после боја на Косову лута по бојном пољу, поји и вида ране ратницима, тражећи вереника, кума и девера – Топлицу Милана, Милоша Обилића и Косанчић Ивана.
Најзад наилази на тешко рањеног ратника, по народној песми витеза Павла Орловића, и док њему помаже, он јој открива да су сва тројица јунака које тражи погинула у бици. Након исповести и Павле умире на њеним рукама.
По народном предању Косовка девојка је била Јелица – рођена сестра српског великаша Стевана Мусића, сестрића српског кнеза Лазара. У Јелицу се загледао Милан Топлица, побратим Милоша Обилића.
Песма "Косовка девојка" заједно са песмом "Смрт мајке Југовића" спада у најлепше косовске песме и добила је као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближима велику популарност у српском народу.