"Никада у животу нисам тако плакао" - Доситеј Обрадовић због туге према овој жени написао своја највећа дела
Своју трагедију је проживљавао писањем.
Доситеј (Димитрије) Обрадовић био је српски филозоф и просвјетитељ. Сматра се једним од најважнијих представника српског и јужнословеснког просвјетитељства.
Рођен је највероватније, 1739. године, као Димитрије Обрадовић, у Чакову, Банат, тадашња Аустрија, а данас Румунија. Као година његовог рођења наводила се и 1741. или 1744. година, због конфузије у документима.
ОСКАРИ 2024: Детаљан списак НОМИНОВАНИХ - Ово су филмови, глумци, нумере, сценаристи и режисери у трци за престижну СТАТУУ
Српска глумица добила улогу у америчком хорору - Засијала је у кадру са овом планетарном звездом
Чекању је дошао КРАЈ - Познат датум премијере друге сезоне "Куће змаја" (ВИДЕО)
Отац Ђурађ, ћурчија и трговац, умире 1748. године, после чега удовица Круна и четворо мале деце остају сами.
Жена која је своју судбину стоички дочекала пореклом је из Семартона, насеља у општини Улбеч, округ Тимиш у Румунији. Ћерка Ранка Паункића четири године после супруга напушта овоземаљски свет, а њена деца остају без оба родитеља.
Бивају рапосређена по целој породици; Димитрије, потоњи великан Доситеј, поделом је припа течи, који га је, увидевши његову љубав према књизи, спремао за свештеника. Одустао је од тога након покушаја дванаестогодишњег дечака, инспирисаног читањем Житија светаца, да са калуђерима из Дечана побегне у пустињу "да се посвети". Зог тога је завршио у Темишвару, код једног јорганџије, али животни путеви га ипак воде даље.
Замонашио се крајем шездесетих година 18. века (1757. или 1758. године) у сремском манастиру Хопово, где је добио монашко име Доситеј. Из Хопова се 1760. преко Загреба, заупутио у Книнску крајину у тада млетачкој Далмацији, где је неколико година, уз мање прекиде, био први Србин учитељ на том подручју. У то време настаје и прва његова књига "Буквица".
Своје рано изгубљене родитеље често је помињао у делима. "Живот и прикјученија" на самом почетку, у "Предисловију", показују његову љубав према њима.
Са великом нежношћу, Доситеј помиње своју мајку, пише Ona.rs.
- Мати моја, оставши удова с четворо малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била. Напомињем се да би[х] је често находио горко плачући; и кад би[х] је питао зашто плаче, „За оцем твојим” - одговорила би ми. И тако годину и по плачевно прежививши у фтором браку и родивши последњи плод утробе своје, по мало дана преставила се заједно с породом својим у дому родитељском, у Семартону. Било ми је тада девет или десет година.
Тада је из Темишвара отишао у манастир Хопово да се замонаши, дошао је на мајчин гроб, што је и унео у свој животопис:
- Никад у мом животу нисам тако плакао. И сад, пишући по двадесет и пет година, у повратку сузе ми теку, и веома тужим - писао је Доситеј.
Мајчин гроб је био место његовог одмора и смираја и после многих каснијих путовања, а било их је у изобиљу.
Споменик Доситејевој мајци Круни подигнут је и на њеном гробу, у родном Српском Семартону. На споменику је уклесано:
- Круни матери незаборављеног Србина Доситеја Обрадовића, добровољним прилозима за вечити спомен. Срб. Ст. Мартонска омладина 1905. год.
Србија Данас/К.Л.
