ПРИКАЗАНЕ НИКАД ДО САДА ВИЂЕНЕ фотографије Чкаље: Сто година од рођења највећег комичара старе Југославије
Догађај је прибудио старе емоције и сећања.
Мултимедијална изложба и филмска ревија посвећена једном од највећих комичара српске и југословенске кинематографије Миодрагу Петровићу Чкаљи, отворена је у Југословенској кинотеци поводом стогодишњице његовог рођења.
У биоскопској сали "Макавејев" приказана је дигитално рестаурисана верзија филма "Пут око света", који је изашао 1964. године, у режији Соје Јовановића.
ЈЕДНА СОБА и ПРСТЕН ОД 50 ДИНАРА: Овим љубавним гестом је Миодраг Чкаља запросио своју жену
"Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске" Одзвањају потресне речи глумачке легенде, преминуо је у беди
СРБИ ГА ОБОЖАВАЛИ, рођен на ДАН ШАЛЕ: Чкаља је Драгицу запросио прстеном од 50 динара, имао је „ЦРНУ ЛИСТУ“ глумаца с којима никако није желео да сарађује
На сликама са галерије Чкаљу гледамо у главној улози комедије, која је рађена по драми Бранислава Нушића. Одмах се препознаје Јованче Мицић, који је лик кога је Чкаља глумио.
Поред ових, изложба кустошкиње Ирене Кондић садржи и велики број фотографија Чкаље из филмова, породичних фотографија, фотографија са сета између снимања. Његова ћерка, Јована Петровић, се кратко обратила и поручила јавности да је јако уживала у изложби и да тако сви треба да уживају.
Управник ове филмске установе Југослав Пантелић је у свом говору оценио да је глумачка појава Миодрага Петровића Чкаље отелотворење оне мисли по којој се врхунска уметничка вештина чини као једноставност и лакоћа, а може бити базирана на скромности.
Пантелић је истакао да током обележавања 100 година овог великог глумца, истовремено се у први план истиче "читава једна епоха наше комедије, која је од почетка српске модерне уметности чинила једну од њених највиталнијих струја".
Први човек Кинотеке је подсетио на историју, да је популарни Чкаља након Другог светског рата, када су се развијали радио, телевизија и филм, кренуо да развија своју глумачку каријеру.
Тако је Чкаља избијао у први план са радио емисијом "Весело вече" и ТВ серијом "Сервисна станица", при чему успева да се лако усели у домове људи, и доживљава такву популарност каква се до тада није могла замислити.
Пантелић је подвукао како је Чкаља уз Мију Алексића креирао два лица домаће комедије, и касније створио још један легендарни тандем у серији "Камионџије" са Павлом Вуисићем.
Он је подсетио да је Чкаља уз ТВ серије "Љубав на сеоски начин" и "Врућ ветар" остварио и подједнако значајне улоге у југословенској кинематографији у остварењима редитељке Софије Соје Јовановић, Радивоја Лоле Ђукића и других аутора.
- Играјући најчешће ликове поштених и добрих сметењака, који се воде више срцем него разумом, и не могу да стекну богатство нити високи друштвени статус, али успевају да сачувају дух, представљао је тип обичног или малог човека. Било да је играо јунаке који припадају више градској или сеоској средини, Чкаља је успевао да дотакне онај најмањи заједнички садржалац тадашњег аудиторијума. Чкаљина глумачка персона деловала је специфично и локално, а истовремено и светски: личила је на традицију француских и америчких комедија на филму, чије корене увек можемо пратити до Чарлија Чаплина, коме се Чкаља највише и дивио - закључио је Југослав Пантелић.
Његов надимак Чкаља је „неколико деценија био синоним за смех у земљи која је некада бројала 22 милиона становника и у којој се говорило на десетак језика“. Публика га је обожавала, али му критика није била наклоњена, како пише редитељка Ана Марија Роси.
Србија Данас/Телеграф
