Погледајте како је Јован Дучић писао о Албанцима: Проклети су међу народима, живе у земљи крвне освете
Српски књижевник није крио своје негативне емоције према нашим суседима.
Јован Дучић је био један од најзначајнијих песника српског раног модернизма, дипломата и књижевни узор за наредне генерације.
У својој збирци путописа "Градови и химере" Дучић је писао о албанском народу, као и територији коју насељавају.
Реформатор албанске књижевности био је Србин: Зашто је Милош Николић променио име и матерњи језик?
Течни српски језик у холивудском филму: Историја нашег народа из искривљене перспективе - представљени као слуге ђавола
"Сви прави животи су лепи и тешки" Речи Ива Андрића које откривају срж његовог живота, али и вашег
У поменутој збирци постоји десет путописа, у облику писама о седам земаља: три из Грчке (Атина, Крф и Делфи), два из Швајцарске (Алпи и Женева), и по један из Француске, Италије, Шпаније, Египта и Палестине.
Иако је Јован Дучић писао о својим путовањима, у њима готово да нема документарних и репортерских елемената. Зато су ови путописни текстови жанровски блиски есеју. У њима су забележене Дучићеве рефлексије о народима, историји, митологији, Богу, смрти и многим другим темама.
Најнекултурнији део европског људства
Наш књижевник нема нарочито лепе речи за Албанце, те истиче да су најнекултурнији део европског људства, али им признаје поноситост.
- Народ који и данас овде живи јесте, међутим, и данас најнекултурнији део европског људства. Он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без иједне личности епске, или религиозне. Народ поносит, али суров, без једног културног центра и без једног језика - писао је у свом делу "Градови и химере" Јован Дучић.
Албански народ је проклет писао је Дучић
Међутим, ту се српски књижевник не зауставља у правцу критике наших суседа. Дучић за Албанце је писао да су проклети народ јер се нису развили, премда су били окружени најкултурнијим расама.
- Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелена и Римљана, а није ништа сам створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Homera, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим и побожни амбасадори Крезуса из Лидије… "Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном царством зима…"
Свемир се променио, али на штету арнаутску
Јован Дучић није одушевљен ни албанским језиком.
- Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којем цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. Један тамошњи брег, у доба препелазгијско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света; на њему је био постављен први престо Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску. Зевс је пао не оставивши овој невеселој Албанији ни једну једину благодет свог владања космосом - истакао је Дучић у "Градовима и химерама".
Подсетимо, "Градови и Химере" су збирка путописа српског модернисте Јована Дучића, који су писани у периоду од 1900. до 1940, први пут објављени 1930, и допуњени 1940. године. У овом периоду међу српским интелектуалцима није ретка појава било антиалбанско расположење.
Независна Албанија је проглашена 28. новембра 1912. Ово поглавље у историји обавијено је контроверзама и сукобима у којима се већи део региона нашао под контролом држава Балканског савеза: Србије, Црне Горе и Грчке. Од времена проглашења, до времена признања Албаније, поменуте земље приморане су да се одрекну великог дела земље које су провобитно сматрале својом територијом у то време.
Србија Данас/В.Ј.
