МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ! Вечност и раскош уметничких дела Милене Павловић - Барили!

На данашњи дан 1945. године у Њујорку умрла је наша уметница Милена Павловић-Барили.

Мистериозни савез који је променио свет уметности (ФОТО/ВИДЕО)

Рођена је у Пожаревцу 1909. као ћерка Данице Павловић, пијанисткиње и даље рођаке Карађорђевића и Бруна Барилија, италијанског композитора и песника. Јасно је да је њен уметнички таленат потекао од родитеља, а извори бележе да је са мајком имала специфичан однос. Да ли је Милена била жртва преамбициозне мајке која ју је форсирала, или је Даница Павловић препознала ћеркин неоспорив таленат и гурала је напред из најбоље намере? Ипак, мајка је била пресудна личност у креирању слике о својој ћерци, сачувала је значајан број њених радова из најранијег периода Милениног сликарства и донирала их галерији у Пожаревцу. Сачуване су и преписке Милениних писама упућених мајци, кроз која се провлачи носталгија за родним градом.

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

- Драга моја мама… Најлепши залазак сунца је у нашој башти у Пожаревцу. Људи мисле да сам ја само у прохујалим временима тражила образце за моје слике, а оне су се појавиле из залеђености мога детињства за траве, облаке, птице, лептире, за наша поља и шумарке… У мојој машти су се сјединиле наше приче о вилама бродарицама, које си ми ти казивала, са песмама Валерија, а поломљене римске скулптуре и саркофази, које сам са одушевљењем и дивљењем гледала у археолошким налазиштима код Пожаревца, водили су ме до визија Ботичелија и Де Кирка.

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Милена је српска сликарка интернационалног реномеа. Студирала је у Београду и Минхену, а потом боравила  широм Шпаније, (у Севиљи, Барселони и Кордоби) где је урадила серију слика из шпанске свакодневнице, али и у  Лондону, Паризу и Риму, где је и сахрањена.

Дружила се са европском елитом попут сликара Ђорђа де Кирка, оснивача метафизичке школе у Италији и теоретичара Андреа Бретона. Обојица су били истакнути надреалисти, Бретон је и аутор манифеста надреализма, па је могуће да су непосредно утицали на Миленин прелазни период у дискретни надреализам. У њеном стваралаштву се могу уочити периоди, али ниједан није имао нагле прелазе. Разликује се њено академско сликарство пре школовања и трагови сецесије, као једног од последњих иновативних уметничких праваца, после школовања. Сецесија са собом доноси индустријски дизајн, нове орнаменте, боје, хармонију и контраст. Иако је теоретски припадала надреализму, тешко је направити оштру границу у њеном сложеном сликарском опусу, јер се кроз њега прожимају и поетски и магијски реализнам и ренесансни мотиви.

Иза Климтове слике "Пољубац" крије се једна предивна љубавна прича

Стварала је далеко од родног Пожаревца, највише у Америци и Италији, домовини свога оца, чију је традицију често приказивала на својим сликама.

Била је изразити портретиста, а често је на својим ликовима пројектовалаи сопствено лице, крупне црне очи и издужен нос. Насликала је више портрета  родитеља Данице и Бруна, потом супруга Роберта Госелина, али и портрет кубанског пијанисте Гонзалеса који је наводно био љубав њеног живота.

На сликама је препознатљив њен истанчан укус и грациозност коју је смело изражавала на женским портретима рађених пастелом. Целокупан сликарски рад је прожет романтичном, бајковитом и крајње интимном атмосфером, који неки тумаче као њен бег од стварности, нагло модернизованог друштва и дехуманизације, која је била најјача тридесетих година, западањем света у економску кризу, зачетци нацизма и фашизма и увод светски рат који ће је спречити да се врати у домовину.

СРБИ СУ БИЛИ У МОДИ: Ево како је изгледао ХОЛИВУДСКИ ФИЛМ о српском цару Јовану Ненаду (ВИДЕО)

Урадила је преко петсто радова, међу њима и аутопортрете и рекламе за истакнуте модне магазине. Истанчан укус, осећај за линију, фигуре и детаље, донели су јој ангажовање за модне библије Вогуе и Харперс Базар, али и магазине као што су Ди Dame, Life i Town анд Country. Илустрације за Вогуе су биле рађене уљем на платну, а неке од њих су доспеле и на насловну страну. Уследиле суи  рекламне кампање за текстилне и козметичке компаније попут Ревлона.

Бавила се и дизајном и костимографијом за балетске и позоришне представе. Углавном су то били ренесансни костими, насупрот минималистичким хаљинама за часописе. Креирала је костиме за балет Себастијан, италијанског композитора Ђан Карла Менотија.

РЕЦЕПТ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА: Очистите се од горчине, себичлука и страха

Поред ликовних и примењених уметности, опробала се и као песникиња. У песништву је, као и у сликарству, остала доследна себи па се и корз песме прожимају бајковитост, усамљеност и сета. Писала је на италијанском и француском, а  својим песмама није давала наслове, изузев двема, обележавала их је римским бројевима.

II
Хтела бих да те волим
више него што могу
Окренута од света —
без времена и простора —
бити урезана у твом одразу.
У тескоби постојања,
хтела бих
да свест уроним
у твоје спокојство
ослобађајући се сваке сузе
коју ипак морам исплакати
на страшној граници
измишљеног односа.

Да је била посве занимљива личност, аристократског држања, сведоче и бројни чланци како из европских тако и америчких и домаћих часописа и новина. О Милени су писали Амадеус и Карнет из Милана, New York Паперс, Арт News и Тиме из Њујорка и прегршт српских листова као што су  Политка, НИН, Дуга и Борба. Њена изложба у Лондону је доживела велики успех, а њен деликатан и фин рад са свежим и лепим бојама  су похвалиле и тамошње новине Daily Телеграпх.

Неправедно пала у заборав! Јелена Димитријевић - најзанимљивија жена српске културе! (ФОТО)

Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"

Последње године живота је провела у Америци где се и удала за Роберта Госелина. Умрла је у Њујорку 1945. године, неки кажу од последица пада са коња, други од срчаног удара, у сваком случају била је крхког здравља. Прича се да је импоновала својом појавом. Била је грација, лепша од својих, помало сетних и бајковитих, женских ликова који доминирају у  њеном сликарству. Осим женских портрета чест мотив су и бисте, лепезе, птице, облаци и месечина, мотиви из антике и свет сновиђења. Њена уметност је била, као што би рекао наш најпознатији романтичар Лаза Костић и „међ јавом и међ сном“, а и сама Милена се налазила у неком свом свету, ограничена од околине. Основна школа у Вишњичкој бањи у Београду  носи њено име, а родна кућа у Пожаревцу је претворена у музеј и галерију. Њена дела су изложена и у Музеју савремене уметности у Београду.