Надежда Кирћански, визуелна уметница: "Уметност је ту да иницира дијалог"

Изложба "ниста спец 1.0" замишљена је као сите специфиц инсталација која презентује све притиске савременог живота на младе људе, који су темељно утицали на њихов језик али и целокупан модус операнди. О концепту и замислима изложбе разговарали смо са ауторком, докторанткињом Факултета ликовних уметности у Београду и добитницом још једне награде: "Сретен Стојановић, професор АЛУ" за достигнућа у култури 2017. године.

Реците нам нешто више о концепту сите специфиц амбијенталне инсталације "ниста спец.1.0", коју представљате публици у Галерији Дома омладине Београда.

Надежда Кирћански: Овом поставком сам желела, с једне стране, да обезбедим амбијент који је у својој једноставности самодовољан, а с друге стране, да ипак у поставку интегришем и текст који ће бити присутан у самој поставци, али и у каталогу, као почетак расправе о проблему којим сам овом изложбом почела да се бавим, а који ће се даље развијати у будућности. Детаље ћу изоставити јер рад функционише као амбијент, тако да се уздам у то да сама поставка боље говори од мене.

Шта подразумевате под “савременим грчем у којем свакодневно функционише омладина”, који покушавате да презентујете у свом раду?

Надежда Кирћански: Чини ми се да је то термин којим врло тачно може да се опише овај историјски тренутак који пре свега проживљава млађи део генерације. „Савремени грч“ лепо обухвата распеће између потпуно немогућих услова и тог императива који нам је понуђен као једини могући механизам опстанка, а то је да мораш бити увек оперативан, предузимљив, фокусиран, уравнотежен, одговоран за своју судбину и да никог не занима из које финансијске и здравствене позиције то радиш.

Да ли овом изложбом младим људима постављате питања, наводите их на размишљање или им нудите одговоре?

Надежда Кирћански: Рекла бих да је уметност ту да, за почетак, иницира дијалог. Први корак било каквог учинка је маркирање проблематичних тачака. Многи би вероватно замерили да је ово удобна позиција, али ипак за сада је тако.

Ваша мастер izložba „#RIP“ bavila се феноменом погребних обичаја у виртуелном свету. Како по Вашем мишљењу друштвене мреже утичу на младе и да ли се изложба „ниста спец 1.0“ дотиче и те теме?

Надежда Кирћански: Утицај је неоспорив. Међутим, не слажем се са општим уверењем да нас је тај боравак у виртуелном свету изоловао од других, односно „отуђио“. Интернет је средство, као што је уосталом некада давно био и точак. Доста комплексније наравно, али средство никад није одговорно за последице, одговорни су корисници тог средства. Интернет је неповратно променио начин комуницирања. То је оно чиме сам се бавила и на мастер изложби: толики боравак у виртуелној сфери морао је да у себе увуче и неке сегменте живота (смрти) за које нисмо мислили да ће икада напустити своје физичке оквире. Исто тако, у овом раду сам желела да се бавим тиме како се свакодневна комуникација адаптирала и свела до те мере да се комуницира искључиво сликама, линковима и скраћеницама. Мислим да су све ове ствари врло повезане у један комплексни механизам штедње који је задро и у најинтимније сегменте наших живота.

www.behance.net/nadezdakircanski

Галерија Дома омладине Београда

Радно време: уторак-субота од 12:00 до 21:00;

недељом од 12:00 до 18:00; понедељком Галерија не ради.