Чек са потписом Николе Тесле у Адлигату
Чек је стигао после договора са госпођом Милком Кресојом која га је лично набавила од ћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић.
Никола Тесла, српски геније, "човек који је изумео двадесети век", који је задужио целу планету својим изумима, живео је последњих година живота веома скромно. Милионе долара који су му у живот долазили и пролазили трошио је на нове изуме које нико није желео да финансира, а маштао је да сваком човеку на свету обезбеди бесплатну енергију.
Када су га притисле и године и финансије нашао се у незгодној ситуацији, али је до краја живота остао поносан и није желео да прима милостињу. У једном писму насталом почетком 1935. године генералном конзулу Југославије у Њујорку, господину Јанковићу, Тесла захваљује Михајлу Пупуну на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Али Тесла такву помоћ одбија и наводи да би сваки покушај новчане помоћи сматрао тешком увредом и као знак да је дошао крај његовом стваралачком раду.
По роману преминуле Дубравке Угљешић настао је овај револуционарни филм, обележио је генерације Југословена
Дански и светски бестселер „Натријум-хлорид“ продат у више од 20 милиона примерака у издању Вулкан издаваштва
Чланови југословенске владе на челу са Краљем Петром ИИ, у више наврата су разговарали са Теслом на тему пензије – желели су да му његова држава исплаћује месечну пензију која би била довољна за скроман живот без бриге да би му била угрожена елементарна егзистенција. Говорило се да је чак и лично краљ слао поруке Тесли са молбом светском научнику да прихвати брижни дар своје отаџбине. Ове активности водио је такође југословенски конзул Радоје Јанковић. Са тешком муком су га наговорили и одобрена му је доживотна пензија владе Краљевине Југославије у висини од шестсто долара месечно. Са тим новцем могао је да плаћа боравак у хотелу Њујоркер у којем је навикао да живи на Менхетну, и да има основне финансије за свакодневни живот, који је Теслу, заправо, најмање занимао. Нешто касније Тесла је изјавио да му је тај новац најдражи који је добијао у животу, иако се ради о малој суми у односу на милионе којима је раније располагао. Међутим, убрзо ће уследити ратне године, многих месеци ово ће бити једини Теслини приходи, и то је уједно новац који је Тесли значајно олакшао последње дане, може се чак рећи да је са тим новцем у рукама Тесла и испустио своју душу усред рата, на православни Божић 1943. године.
Оригинални чек на 125 долара са потписом Николе Тесле, са потврдом Радоја Јанковића о исплати сада се може видети у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Чек је стигао после договора са госпођом Милком Кресојом која га је лично набавила од ћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић, пре много година и налазио се у Међународном Центру за истраживање наслеђа Николе Тесле у Београду.
"Не треба нарочито истицати о каквој реткости се ради – било шта са Теслиним потписом или у вези са Теслом тражено је међу колекционарима и веома тешко се може набавити. Међутим, овај чек не само што је редак и што је већина Теслиних чекова уновчена, већ сведочи о изузетној везаности Тесле са његовом државом, а краљ Петар Други је током рата посетио Теслу у његовом апартману у Њујоркеру јуна 1942. године", каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
У Адлигату се налази кутак Николе Тесле у којем се могу видети и оригинална Теслина писма Радоју Јанковићу која су, уз велики напор, пре неколико година, откупљена за музеје Адлигата. Та писма изузетне вредности могу се сада видети на сталној поставци , а када су пронађена изазвала су светску сензацију – о њима је извештавало 450 медија на шест континената, у више од 20 држава од Индонезије до Америке, па и медији као што су Њујорк Тајмс, Дејли Мејл, Вашингтон Пост итд. Та писма демантују да Тесла није желео да посети Пупина у болници пред његову смрт, већ се у њима исказује велика брига о оболелом суграђанину и колеги, те Тесла чак изричито моли Радоја Јанковића да му уприличи посету Пупуну. На полеђини једног писма постоји и белешка Радоја Јанковића у којој каже како је саопштио господину Пупину Теслину жељу, а он се обрадовао и изјавио како би сам устао из кревета и посетио господина Теслу, само да га ноге боље служе…
У Кутку Николе Тесле у Адлигату може се видети још чудеса, као што су оригиналне фотографије Радоја Јанковића, разгледнице гуслара Перуна који је српским народним песмама доводио до суза и Теслу и Пупина, али и један оригинални рукопис Томаса Едисона.
