Мистериозни савез који је променио свет уметности (ФОТО/ВИДЕО)

Без појаве Амброаза Воларда светска уметност би била сиромашнија за многа уметничка имена чија славе не бледи до данас. Није у питању велико уметничко име, реч је о познатом галеристи, издавачу и продавцу слика који је заслужан за откриће уметничких генија попут Пол Сезана, Реноара, Пикаса, Винсента Ван Гога и многих других.

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Рођен је 3. јула 1866. године у Сен-Денију у Француској. Постао је једно од најзначајних имена у свету уметности крајем 19. и почетком 20. века. Остао је упамћен као значајна морална и финансијска подршка многим уметничким именима која ће из света анонимности увести у галерију великих уметничких имена.

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Одрастао је у француској колонији Реунион. Студирао је права – прво у Монпељеу, а затим на Правном факултету у Паризу где је и дипломирао 1888. године. Током студија радио је хонорарно као помоћник трговца уметничким делима. Од хонорарног посла трговина уметнинама убрзо ће прерасти у његов животни позив који је променити не само његов живот већ и свет уметности уопште.

ПРВА СРПСКА ГЕЈ СЕРИЈА: Снима се наставак филма "Поред мене"

После студија 1893. године отвориће сопствену галерију Руе Laffitte која је брзо постала центар француске савремене уметности. Управо ће у овој галерији бити први пут изложена дела Манеа, Гогена, Сезана, Матиса и посмртна изложба радова Ван Гога.

Савременици су га описали као „крупног, смркнутог, неотесаног човека са обореним погледом“. Његове клијенти били су неки од најбогатијих људи француског друштва као што су Алберт Ц. Барнес, Henry Осборне Havemeyer, Гертруде Стеин и њен брат Лео Стеин који су били купци широке руке у складу са његовом пословном девизом: „купи јефтино, продај скупо“.

КЊИЖЕВНА НОВИНА ИЗ СТАРИХ БЕЛЕЖАКА: Откривено непознато дело Волта Витмана

Пикасо је о њему рекао „Ни једну од најлепших жена света нису толико често описивали или сликали колико су Воларда. Ипак од свих његових портрета која су начинили Сезан, Реноар… мој кубистички приказ Воларда је најбољи“.

Пронађен за сада ЈЕДИНИ ВИДЕО СНИМАК Марсела Пруста

Волард је трагично преминуо у саобраћајној несрећи у својој 73. години живота. Данас постоје нагађања да је смрт овог колекционара била део завера у циљу преузимања његове изузетно вредне уметничке колекције.

У животу Воларда значајну улогу одиграо је млади Јеврејин из Хрватске – Ерих Шломовић.
О Ериху Шломовићу зна се веома мало, његова породица нестала је током Другог светског рата. Рођен је 1915. године у Винковцима, Хрватска. Шломовић се тридесетих година прошлог века појавио као трговац уметнинама, пре свега као стручњак за продају дела француских експресиониста и авангардних сликара тог времена – Матиса, Пикаса, Шагала и других. Он се у Паризу спријатељио са Волардом који је у то време већ био значајно име у свету трговине уметности. Њихово до данас неразјашњено пријатељство (Волард је имао 70, а Ерих 26 година када су се упознали) остало је једна од највећих мистерија до данас. Њихово пријатељство било је врло чврсто, Шломовић је по неким изворима био његов секретар и особа од потпуног поверења – у сваком случају Волард му је давао слике на реч, које је Шломовић односио у Београд и продавао тадашњим високим куговима. Други сматрају да је међу њима постојала много приснија, емотивна веза.

ЛОВАЦ У ЖИТУ ТИ ШАЉЕ ПОРУКУ: Живот је игра која се игра како правила захтевају!

Након смрти Амброаза Воларда који је погинуо у саобраћајној несрећи 1939. године Шломовић је део своје уметничке колекције поверио банци Сосијете Женерал у Француској, а део је послао у Југославију. Крајем 1940. своју збирку Шломовић излаже у Београду и Загребу. Многа дела носила су посвете Коктоа, Елијара, Ле Корбизјеа, Матиса…

Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"

Шломовић се након слома Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године склонио код родбине у селу Бачина код Варварина и ту сакрио слике код породице Живадиновић. Ухапшен је и заједно са оцем и братом послат у затвор у Ћуприји, а касније је убијен у плинској комори. Званично је проглашен мртвим 1. јануара 1943. године.

Шломовићева мајка Ружа која је преживела Други светски рат одлучила је да дела поклони држави и у томе јој помаже дугогодишњи породични пријатељ тада високи државни функционер др Иван Рибар. Он јој је помогао да дела пребаци из села Бачина где су током рата била зазидана у дуплом зиду куће у којој су се Шломовићи крили. Шломовићева колекција предата је Народном музеју на чување 1949. године.

КАФКИН ИНТИМНИ ЗАПИС: Уходим је да је не бих срео!

Познато је и да је збирка коју је Шломовић склонио у сефове банке Сосијете Женерал, 1980. доспела на светлост дана када су отворени сефови у којима је 40 година чамило 140 слика, цртежа, графика Сезана, Дега, Реноара… Требало је да буде одржана јавна распродаја, али је отказана. Наиме, огласила се и тадашња СФРЈ полажући право на збирку с обзиром на то да је Шломовић био југословенски држављанин. Наследници Воларда и Шломовића водили су парницу и 2006. донета је пресуда у њихову корист. Већину радова добили су Волардови наследници, а Шломовићима су припали само они радови и књиге који су били њима посвећени.

Оно што је одувек интригирало јавност и актере уметничке сцене јесте управо Ерих Шломовић. Каква је била природа блискости Воларда и Шломовића, како је остварен пренос вредне колекције која је припадала Амброазу Воларду баш Ериху Шломовићу, како се Шломовић за кратко време зближио са водећим именима париске културне и уметничке сцене који су му посвећивали радове…
О Ериху Шломовић Вељко Булајић је снимио филм „Донатор”, а Момо Капор писао је у књизи „Досије Шломовић”.

Ови писци су ПРЕДВИДЕЛИ СОПСТВЕНУ СМРТ - записано се остварило - ево шта их је послало у ГРОБ!