СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Испијена фигура налик људској, неодређеног пола и старосног доба, одевена у црно, са главом међу рукама, без косе, без идентитета, са само назначеним цртама лица, али довољним да прикажу гримасу која се не заборавља. Црвено небо и модра река стапају се, чинећи позадину која као да пулсира у ритму изушћеног вриска. И сама фигура извија се под силином овог звука.

ДОРУЧАК НА ТРАВИ СА САВОМ: Годишњица рођења српског сликара у Спомен-збирци Павла Бељанског

Управо описани призор фабула је слике "Крик", која представља једно од најпознатијих дела модерне уметности, а чији је творац сликар Едвард Мунк. Слика коју можемо чути гледајући је, као да се налазимо испред особе која вришти из све снаге. Или смо, можда, ми сами та особа и посматрамо себе у огледалу. Свеједно, утисак је снажан, језив и хипнотише.

Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"

Ради се о сликару који је умео вешто и без устезања да визуализује најскривеније кутове своје психе. И као такав, извршио је значајан утицај на сликаре експресионизма у Немачкој, средњој и северној Европи.

ЛАЖ ЈЕ УДОБНИЈА ОД СУМЊЕ, КОРИСНИЈА ОД ЉУБАВИ, ТРАЈНИЈА ОД ИСТИНЕ: 25 генијалних Маркесових цитата

Његова дела препознатљива су по непријатној атмосфери и неретко морбидним сценама. Непорециво је да у сваком од нас подједнако бивствују пријатна и непријатна осећања међусобно се борећи за превласт. У Мунковом случају, преовлађивале су психичка нестабилност, страх, депресија и љубомора. Представљајући, вероватно, последицу тешког детињства и живота.

Едвард Мунк рођен је 12. децембра 1863. године у Норвешкој и растао је окружен смрћу, болешћу и верским фанатизмом свога оца. Још док је био врло мали његова мајка, а потом и сестра преминуле су од последица туберкулозе. Друга његова сестра имала је психичке проблеме. Поврх свега, одрастао је окружен болесном децом из сиромашних породица коју је његов отац, иначе лекар, бесплатно лечио начинивши од породичне куће ординацију. И он сам био је крхког здравља читавог живота. Болесно дете, мајка која умире, узглавље покојника били су пречести мотиви његових дела, обојени суморним бојама.

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Школовање је, најпре, отпочео на Техничком факултету у Ослу, али га је уметност са којом се сродио још од малена навела да напусти овај факултет и учи сликарство на Краљевској академији за дизајн. Међутим, због сукоба са професорима није се задржао ни на академији већ је донео одлуку да се придружи групи слободних уметника. У њиховим круговима разматрали су се тада нешто другачији приступи стварању.

На помолу је био сасвим нови уметнички израз који се јављао као супротност импресионизму, стављајући акценат на људска осећања произишла из социјалних и психолошких нагона, а бацајући сенку на сликање мртвих природа и пејзажа.

РЕШЕЊЕ БЕЗ РЕШЕЊА: 12 цитата Антона Павловича Чехова

У једној од забелешки из Мунковог дневника можемо прочитати да:

На Мунковим сликама можемо запазити новоизграђени израз, интерпретиран кроз површине омеђене вијугавим линијама и обојене депресивним бојама. Људи на његовим сликама наглашених су подочњака и упалих очију - често подсете на авети. Обавијени црнилом гардеробе и тешких сенки које их прате, симболишу меланхолију, страх, немире, депресију, усамљеност, болест, смрт. Јер Мунка ова психолошка стања прате читавог живота, а у свом стваралаштву види начин да их искаже и са њима се суочи.

НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО МУЖУ, А ЗАТИМ СЕ УБИЛА: Напунила је џепове камењем и ушла у реку (ФОТО/ВИДЕО)

Сликар је и у емотивним односима са женама често наилазио на проблеме. Све пролазне авантуре које је имао са женама, неретко и удатим, завршавале су се бурно остављајући га исфрустрираног, депресивног, љубоморног. Конзумирајући алкохол и коцкајући се тражио је утеху. На својим сликама жене приказује или као крхка створења или као вампирице и убице које мушкарца прогоне.

5 НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ЗАБЛУДА: Ево шта су нас у школи погрешно учили

Прво веће излагање Мунк је имао у Немачкој 1892. Ова изложба привукла је велику пажњу критичара и власти. Новине које су уведене сматране су срамотом и руглом уметности. И касније ће експресионизам бити оштро осуђиван од стране нациста − исказивање осећања сматрано је слабошћу коју виша раса себи није смела да допусти.

Фијаско који је његова изложба доживела у Берлину Мунка није обесхрабрио. Наставио је даље са сликањем и излагањем у Ослу и Паризу. 1902. године у Берлину је поново била организована његова велика изложба на којој је представио слике из серије под називом "Фриз живота". Овога пута, изложба је протекла у миру.

Пронађен за сада ЈЕДИНИ ВИДЕО СНИМАК Марсела Пруста

Кроз ову серију од 20 слика, настојао је да исприча универзалну причу о животу, љубави, смрти, немирима. Фриз је сматрао својим капиталним делом чијем је стварању посветио добар део своје уметничке каријере.

Мунк је остатак живота провео у Норвешкој стварајући повучено и без пуно буке. Преминуо је 1944. године у осамдесетој години, оставивши за собом "Фриз живота" пропраћен испуштеним "Криком".

УБИСТВО КОЈЕ И ДАНАС ШОКИРА: Најчувенија СЦЕНА у историји кинематографије (ФОТО/ВИДЕО)