УПОРЕДИО СРБЕ СА СВИЊАМА, А ОНДА ГА ЈЕ ИВО АНДРИЋ ПОБЕДИО У НАЈВАЖНИЈОЈ БОРБИ - епска борба књижевника!
У Србији су књиге Лоренса Дарела увек обожавали, али он о њима није имао високо мишљење.
Лоренс Дарел, британски књижевник и стваралац широког искуства и културе, пре него што је успео да стекне економску независност објавивши своју чувену тетралогију „Александријски кварет”, радио је као чиновник у бројним британским амбасадама; Египту, Родосу, Аргентини, Кипру и, наравно, у Београду.
У Београду је радио као аташе за штампу од 1949. до 1952. године. Ипак Београд, Србија и Југославија нису му остали у добром сећању.
МИСТЕРИОЗНЕ СМРТИ наших глумаца: Били су близанци, један се УТОПИО, а други умро од ИНФАРКТА!
Била је једна од ПРВИХ ШКОЛОВАНИХ ГЛУМИЦА у бившој Југославији, млађи је памте више по ЛИКУ, али не по имену
"ПОЧИВАЈ У МИРУ ЉУБАВИ МОЈА!" Супруг популарне певачице саопштио тужну вест - УМРЛА ЈЕ!
У својим писмима пријатељима, написаних у време боравка у Београду, видљиво је нерасположење према средини где се обрео: „Ово је упарложена и грозна полицијска држава, пише Дарел.” ...имаћемо пријатно задовољство да овом тупавом народу помажемо и охрабрујемо га у настојањима да сруши своју идеолошку Палату…
Дарел иде и даље те у другом писму записује: „Ово место (Београд) као да је хиљадама миља далеко од Медитерана. Равно, са свих страна заробљено копном, настањено СВИЊАМА, које је немогуће разликовати од СРБА и обратно...”
Године 1957. Дарел објављује роман „Бели орлови над Србијом” где пише фикционалну причу о британском агенту на тајном задатку у комунистичкој Југославији, где је дошао да истражи убиство енглеског амбасадора, али и шушкања о поновном окупљању српских ројалистичких снага. Ипак, оно што највише интригира јесте његов опис Југословена и Београда, чији су становници представљени као људи без зуба, који смрде на „устајали кајмак и сунцокретово уље”. Он истиче да се сви Београђани тетурају од шљивовице, а у једном од три ресторана, колико их је остало након што су сви остали
претворени у мензе, једино је могуће поручити јело са „укусом Стаљиновог брка”.
Ипак, Дареловој мржњи и неразумевању према овим просторима супроставило се невиђено животно изненађење.
Како архиве Нобеловог комитета показују, Дарел је најближе добијању Нобелове награде био 1961. када је Академија требала да се одлучи
између Лоренса Дарела, Грејема Грина, Џ.Р.Р. Толкина, Карен Бликсен и Иве Андрића, Нобелова награда је, као што је свима познато, отишла у руке српском писцу.
Дарелу, који је од пријатеља из Академије сазнао да је изгубио за тачно два гласа у корист српског писца, остало је само да се свом пријатељу Хенрију Милеру жали да за тог Андрића никад није чуо.
