ВЕЛИКА ТУГА! Изненада преминуо још један великан

Милија Мандић звани Гљива, градитељ светски познате туристичке атракције и неизоставног мотива са свих бајинобаштанских разгледница умро је у петак, изненада, у 65. години.

- Дан пре седео је код мене, причали смо, о чему другом, о Дрини, и кућици на стени. Много је волео реку. Сутрадан су ми јавили да је преминуо - жали Милију његов пријатељ Раде Савић.

Историја кућице, коју су многи природњачки и туристички часописи сврставали међу најнеобичније грађевине, почела је 1968. године. За групу дечака из Бајине Баште, међу њима и Милији, камено остврце било је исувише оштро да би се на њему могло предахнути после пливања дринским вировима. Са десне обале пренели су даске пренели су даске од срушене шупе – неке положили да могу да испруже ногу, неке усправили да се заштите од сунца. Наредне године бујица је однела даске.

ЗАРОБЉЕНА ПОД СНЕЖНИМ СМЕТОВИМА: Српска певачица проживљава ПАКАО! (ФОТО) (ВИДЕО)

Истог лета Милија, тада 17-годишњак, и друштво направили су кућицу.

Чамцима и кајацима превозили су лакше "елементе", а оне веће спуштали су у реку километрима узводно, па их "хватали" код стене.

За пет деценија Дрина је седам пута рушила кућицу и сваки пут је поново прављена – захваљујући Мандићевом ентузијазму.

- Помогао сам му да подигне прву кућицу, после су то преузели млађи. Дружило се и певало на тој кућици, младићи су доводили девојке, после су почели и туристи да долазе - сећа се Раде Савић.

Милија је био оснивач кајакашког и ронилачког клуба "Дрина".

- Мислим да ни сам није знао колико је дављеника спасао и колико је мртвих тела извукао из воде. У петак га је другар, ронилац, чекао на Перућцу да извуку неке бове. Милија први пут није дошао тамо где је обећао - наставља Савић.

СРПСКА СЦЕНА У СУЗАМА: Славна певачица ПРЕМИНУЛА (ФОТО)

Умео је Милија, причају Бајинобаштани, да каже да је кућица и свачија и ничија. Изнад свега волео је горе са обале да гледа кајакаше како превозе туристе до његовог чега. Причао је да му је драго што је хрид и на њој кућица на сред реке, баш у брзацима који Дрину "полове" на "нашу и босанску страну", и што кућица спаја Србе раздвојене водом.

Мандић је био командир јединице за спасавање на води и под водом, прича његов наследник на овом месту Жељко Илић.

- Радио је као аутолимар у „Ракети“, али се није одвајао од воде кад је имао времена. Водио је ронилачки и кајакашки клуб, после је преузео јединицу за спасавање, коју, после његовог пензионисања, водим ја.

Имали смо безброј интервенција – на Увачком, Златарском, Рибничком језеру, на Дрини, месец дана је провео на Тиси када се аутобус сурвао са Жабаљског моста. На Тари, на Заовинама, направио је свој камп, жељан да се у старости посвети туризуму. Још пар ситница му је недостајало да заврши објекат и досања још један сан, није му се дало, - прича Илић.

ТРАГЕДИЈА ЗА ПРАВОСЛАВНУ НОВУ ГОДИНУ: Још једна ЛЕГЕНДА нас је напустила (ФОТО)

Светску славу кућица на "Стенчици", како Бајинобаштани зову хрид на реци стекла је 2012. када је на сајту "Националне географије" њен призор проглашен фотографијом месеца. Британски "Дејли мејл" прошле године уврстио ју је међу десет најбизарнијих грађевина.