Одавде су на пут полазили краљеви и светски лидери: ОВО место у Београду већ 133 године сија истим сјајем

Велелепна дворска чекаоница, до које се стиже трамвајем број три, данас је готово заборављена. Скривену у зеленилу шуме, још је само посећују железничари и понеки воз у пролазу.

Победник је изазвао скандал у Београду, али ОВАЈ СПОМЕНИК имао је ЈОШ ГОРУ СУДБИНУ (ФОТО)

Мистерија најстарије куће у Београду: Као гаранцију ћутања, градитељ платио ГЛАВОМ (ФОТО)

- Топчидер и Кошутњак су већ проглашени за просторну културно-историјску целину, па у склопу тога и ова станица ужива заштиту. Међутим, њен значај је већи од тога. Она са правом заслужује да буде претворена у музејски железнички комплекс и на прави начин представљена јавности. Тако би ово здање било извучено из заборава и представљено Београду и Србији - каже кустоскиња Железничког музеја Ивана Јовичић Ђурић.

- Грађена је као споредна станица, којом је у прво време саобраћало око 10.000 путника у летњим месецима. Убрзо је добила још један колосек, а током Првог светског рата је преузела улогу Главне железничке станице, до момента када ју је срушила бомба - објашњава Ивана Јовичић Ђурчић.

Реконструисана је тридесетих година 20. века, када је изграђена и дворска чекаоница - зграда која је до данас у функцији станичне зграде, а у њеној непосредној близини се налази Гаража дворског воза.

Ова београдска улица крије СТРАШНУ тајну: Младић чије име носи је ЖИВ СПАЉЕН

- Разлог за изградњу луксузне чекаонице лежи у чињеници да је 1929. изграђен Бели двор, резиденција Карађорђевића. "Топчидер" тада добија на угледу, постаје такозвана краљевска станица, и прима угледне путнике, краља, краљицу и друге високе званичнике - додаје Јовичић Ђурчић.

Током Другог светског рата та станица је опет погођена и срушена. По завршетку рата су вршене реконструкције и од тада улогу путничке зграде преузима некадашња дворска чекаоница. Ентеријер је измењен у складу са тим, а до данас су сачувани столови као и специјалан формацијски часовник из 1888. године, који још увек ради.

У то време гаража постаје Гаража специјалног воза, познатог као "Плави воз", а станица полазна и долазна тачка за бројна путовања Јосипа Броза Тита.

Бифе као Титово скровиште

Како причају железничари, председник Тито умео је и да попије и понеко пиће са радницима у бифеу станице, и то без обезбеђења. Он би се, кажу, кришом одвојио, а људи задужени за његову сигурност би га убрзо пронашли у бифеу, на шта би се он, наводно, наљутио.

Изложба у свечаном салону

Богата историја једне од најлепших и најнеобичнијих железничких станица у Србији приказана је на изложби у оквиру манифестације Дани европске баштине.

Фотографије и архивски документи из фонда Музеја историје Југославије и Железничког музеја у свечаном салону станице су приказани хронолошки, од градње 1884. године па до данас.