Александру су тражили да убије рођака или себе! Ником ништа није говорио, а онда су уследили ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВИ
Припадници секте лако су ушли у његов живот.
Није знао шта му се спрема јер је у то време још ишао у основну школу. Тада су почели суманути захтеви. Он каже да је од њега захтевано да убије рођака, а ако то не може да убије себе.
Деведесетих година плашили смо се и помисли на секту, а онда су деценију касније почела самоубиства и то деце иза којих нису остале никакве поруке нити разјашњења. Данас се тек спорадично помињу сектна деловања, али то не значи да не постоје.
ЗАШТО СЕ ГАЂА ЈАБУКА НА СРПСКИМ СВАДБАМА и како то да младожења баш увек погоди из прве?!
О манастиру Куманица ПРИЧА СРБИЈА! Девојка преко ноћи проходала, пред очима монахиња дешавају се ЧУДА
Знате ли зашто је толико тешка борба против РАКА - научници КОНАЧНО дали одговор!
Ово је прича о дечаку којег је прогутала секта и нанела му велико зло.
Ова прича може и те какав утицај да има на садашње жртве секти, као и на родитеље чију пажњу треба да побуди како би помогли жртви.
Александра Стичевића је увукла у своје окриље секта Црна Ружа.
- Питали су ме да ли ја верујем у Бога. Одговорио сам потврдно. Онда су директно рекли - Ако Бог постоји, зашто није спасао твоју сестру?, почиње своју исповест Александар.
У то време ишао је у основну школу и није био светсан опасности. Физички су врло брзо ушли у његов живот, уследила су праћења и претње.
- Они су били ти који су физички ушли у мој живот, а не ја у њихов - каже Александар.
Циљ је да вас науче да мислите њиховом главом.
- Од мене је захтевано да извршим ритуално убиство и да убијем свог рођака. Ако то не могу да урадим да подигнем руку на себе.
- То је био одређен број убода ножем. Сад не могу да се сетим који је то тачно број био, али је тачно изговорено колико пута у леђа и да треба да се нацрта тај пентаграм преко трбуха и преко груди, да ту треба да се оставе симболи. Ти симболи су заправо абецеда екторијанског језика, који се сматра језиком анђела.
- Ја сам у том тренутку имао 12 година. Ја сам се само повукао, искључио сам рачунар. Дуго нисам причао и ни са ким о томе. Само се нисам појављивао на интернету једно време уопште и сматрао сам да сам безбедан.
- Након тога су почели да ми стижу мејлови прво, где су се распитивали о мени. Питали су шта се догађа, зашто се не јављам. После тога ти мејлови су постали непријатељски. То су биле и претње да морам да се јавим да ми се не би десило нешто лоше, да ме не би прогутао мрак. Онда су уследили телефонски позиви. Ја никад нисам остављао свој број фиксног телефона. Како су уследили ти позиви то је изазвало доста велики страх у мени. Пуштали су разне поруке. Видело се да су биле у питању снимљене поруке. То су били крикови.
- Имао сам невољу у суочавању са проблемима. Све се то дешава због мањка комуникације у породици. Деца су најлабилнија јер су још увек у развоју и осећају велике неправде у животу, осећају велике несигурности и онда када неко покрене причу са њима, они то не кажу родитељима. Таква прича се наставља и продубљује и то оде предалеко. Често оде до крајњих резултата.
И дан данас имамо случајеве убиства и самоубиства младих људи која нису разјашњена.
Александар је младић који тврди да се опоравио, да ради и да се не боји, али није сигуран да и данас неко не мотри на њега.
Изашао је из свега захваљујући екипи Бедема која је децу извлачила из најбруталнијих и најтежих ситуација у којима их је затицала.
Епилог свега је да живи са озбиљним срчаним сметњама и високим притиском. Али да спава мирно.
Секта више није оно што може да се види и да се препозна голим оком. Не само да су организоване као верске организације или удружења, већ се врло често крију иза медитације, курсева страних језика, па веровали или не, чак и иза фризерских салона.