БАНКЕ ДЕРУ ГРАЂАНЕ: Опомена за одлазак у минус и до 400 динара

Банке су све креативније у смишљању начина на који од грађана зарађују новац и практично не наплаћују само оно што им је законом забрањено.

На све друго зарачунавају проценат - од уобичајених накнада за обраду кредитних захтева, па до 'уграђивања' и у чекове којима грађани купују на одложено.

Поједине банке наплаћују и целих 10 одсто накнаде - то би значило да на позајмљених 1.000 евра клијент банци у старту остави целих сто евра.

Оволики проценат је тренутно екстреман пример, јер се у тарифама српских банака "трошак обраде кредита" углавном наплаћује по два, три, максимум пет одсто.

"И то је противзаконито јер Закон о облигационим односима наводи да искључиво камата може да буде наплаћена као трошак кредита", указује Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива".

Такође, свега неколико банака не наплаћује "упит стања" на сопственом банкомату.

Али, преовладавају оне које траже да им платите да би вам "преко" банкомата рекле колико новца имате на рачуну. Ове тарифе иду од 15, 20 динара на "сопственом" банкомату па до 35 ако "туђи" банкомат питате колико новца још имате.

На шалтеру је, за сада, упит стања бесплатан, али ако желите да промет по рачуну добијете написмено ово парче папира ће вас коштати и до 350 динара.

Ево ЗАШТО се полицијски комби у жаргону зове "МАРИЦА"?

Чекови су посебна прича. Све банке наплаћују "издавање чековних бланкета" углавном од 10 до 30 динара.

Али, има и једна која је само да зарачунава "лежарину " на чекове - по 30 динара за сваки месец колико чек стоји ненаплаћен - него кад чек коначно стигне на наплату са рачуна клијента у то име "скине" још 100 динара.

Ако се касни са ратом или улети у недозвољени минус за то се неће наплатити само затезна камата већ и трошкови опомене - од 200 до 400 динара.

Поједине банке се се досетиле и да уведу провизију и на укрупњавање ситног новца у висини од пет одсто од износа.