БЕОГРАД ДАНАС: Поносни чувар Србије и културно-историјско језгро Београда - Калемегдан, Црква Ружица и Победник
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Калемегдан је највећи београдски парк и истовремено најзначајнији културно-историјски комплекс у главном граду Србије. Његова историја сеже уназад вековима, а данас представља омиљено место за шетњу, одмор и уживање у прелепом погледу на ушће Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се на просторни плато око Београдске тврђаве, који је крајем 19. века преуређен у парк. Током своје богате прошлости, Калемегдан је служио као војно упориште и стратешка тачка за осматрање непријатеља. Име Калемегдан потиче од турских речи "кале" (тврђава) и "мејдан" (бојиште), док су га Турци називали и "Фићир-бајир", што значи "брег за размишљање".
БЕОГРАД ДАНАС: Дом највеличанственијих створења на планети и једна од најлепших оаза мира у самом центру града - Бео Зоо Врт
БЕОГРАД ДАНАС: Место где је време престало да тече, где зидови кафана памте приче које су сви други заборавили - Боемска четврт - Скадарлија
БЕОГРАД ДАНАС: Симбол љубоморног чувања православља и уздизања српског народа из пепела - Храм Светог Саве
Историја Калемегдана је дубоко повезана са историјом Београда и Србије. Преуређивање простора око тврђаве у парк започело је након што је Београд ослобођен од турске власти 1867. године, а заслугом првог београдског урбанисте Емилијана Јосимовића. Зелене површине су постепено уређиване између 1873. и 1875. године, под вођством пуковника Драгутина Жабарача, некадашњег првог ађутанта кнеза Михаила Обреновића. Касније, 1890. године, започело је планско уређивање Калемегдана, а парк је предат Београдској општини. Никола Пашић, тадашњи председник општине, одобрио је први кредит за уређење Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Током година, парк је прошириван и уређиван, а данас представља омиљено окупљалиште Београђана и туриста.
Један од најпознатијих симбола Калемегдана је споменик Победник. Овај тријумфални споменик подигнут је 1928. године на Горњем граду Београдске тврђаве, поводом прославе десетогодишњице пробијања Солунског фронта у Првом светском рату. Дело је вајара Ивана Мештровића, а постамент је дело архитекте Петра Бајаловића. Споменик приказује нагу мушку фигуру са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној. Победник симболизује храброст и победу српског народа у Великом рату, а постао је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.
Близу Победника, на Калемегдану се налази и црква Ружица. Ова црква смештена је у североисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. Историја цркве Ружица датира још из времена деспота Стефана Лазаревића, када је постојала стара црква истог имена, коју су Турци срушили при освајању Београда 1521. године. Данашња црква је била барутни магацин у 18. веку, а затим је преуређена у војну цркву између 1867. и 1869. године. Иако је тачно време изградње и учесници у грађењу нису сасвим познати, црква Ружица је најстарија београдска црква, а легенда каже да су је подигле сестре Ружица, Марица и Цветка, као своју задужбину. У цркви су се чувале мошти Свете Петке Цариградске, што јој даје посебан духовни значај. Иако су Турци уништили црквицу, као и мошти, Божјом вољом сачуван је део моштију руке Свете Петке.
Калемегдан, споменик Победник и црква Ружица представљају важан део културног наслеђа Београда. Њихова лепота, историјски значај и симболичко значење чине их омиљеним местима како међу домаћим становништвом, тако и међу туристима који посете престоницу Србије. Са прелепим погледом на ушће река, као и на град, ове локације одишу посебним шармом и пружају јединствено искуство свакоме ко их посети. Калемегдан, споменик Победник и црква Ружица чувају успомене на прошлост и представљају трајно сведочанство о храбрости, култури и духовности српског народа.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
