Данас НЕ СМЕТЕ ДАТИ ништа из куће! Водите рачуна да наредних годину дана не бисте БИЛИ У ДУГОВИМА ДО ГУШЕ

Обичаји налажу да се животиња прво ошамути па убије. Неки кажу да данас "ваља тући и неваљајлу децу" док други саветују супротно.

Туциндан је народни празник који се обележава дан пред Бадњи дан, а обичаји налажу да баш данас треба спремити печеницу за Божић.

Празник је назван Туциндан јер се некада прасе или јагње "тукло" односно ударало крупицом соли или ушицама од секире, па се онда, тако убијено или ошамућено, клало и редило.

За печеницу се обично коље назиме (младо свињче) или јагње "веселица", а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку. Печено прасе или јагње називало се и "божићњара". После поста, који траје до 7. јануара по грегоријанском календару, верници треба да се на Божић омрсе печеницом, њеном машћу или јабуком и дуњом које су извађене из ње.

Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из страних многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићњег поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

Кокошка, гуска, патка или ћурка, међутим, у многим се крајевима ни у ком случају не смеју наћи на празничној трпези због веровања да је перната живина симбол "назадовања и растурања куће јер кљуца и баца земљу иза себе".

Тамо где се, ипак, коље за супу, одмах се одбаце глава и ноге.

У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус и остала посна храна. За вечером домаћин мора бити окренут истоку.

Печеница се пече сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу.

На Туциндан су понегде децу "која то заслуже" и кажњавали, па и тукли, а после тог дана не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви.

Тако се на Туциндан одржао обичај, као у неким местима северног Баната, да родитељи симболично "туку" децу да би била ваљана и послушна.

Према другом веровању, на данашњи дан никако не ваља тући децу јер ће у том случају целе године бити неваљала, а изаћи ће им и чир на сваком месту где данас буду ударена.

Ако су деца данас ипак добила неку ћушку, онај који је данас ударен треба да каже "Чири, мири да имаш двадесетчетири".

Од Туциндана почиње и уређење и спремање куће за Божић, празник рођења Христа.

Домаћица припрема брашно за мешење, посуду са зрневљем жита, а у селима мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће просути на Бадње вече по слами разастртој у кући, а деца их покупити пијучући.

На Туциндан се, према народном веровању, не сме ништа давати из куће, јер ће онда целе године ствари само "излазити" из дома. Такође, данас треба обавезно вратити све дугове и измирити све рачуне, јер ћете у супротном бити дужни све до наредног Божића.

Светац који исцељује од лудила

Српска православна црква и верници данас обележавају и светог Наума Охридског.

Свети Наум био је ученик светих Ћирила и Методија и један од Петочисленика који су најревносније сарађивали са апостолима словенским. Родом из околине Солуна, путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу.

Говорио је многе језике, а по повратку из Рима настанио се на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, свети Наум је основао на јужној обали језера манастир, који и данас краси ту обалу, као што име свети Наум краси историју словенског хришћанства.

Око светог Наума сабрало се мноштво монаха са читавог Балкана.

Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен предводник монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник.

Нарочито се трудио да преведе Свето писмо и остале црквене књиге са грчког језика на словенски.

Чинио је чуда и за живота и после земаљске смрти.

Његове чудотворне мошти, сматрају верници, и данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, посебно лудила.

Свети Наум се упокојио у првој половини 10. века.

БОНУС ВИДЕО: Људи кажу да су ово НАЈСРЕЋНИЈЕ земље за живот