ДЕСЕТ БРОЈЕВА НАС ДЕЛЕ ОД ЗАТВАРАЊА? Док се чека одлука о НОВИМ МЕРАМА, поједини се ослањају на математику
Да ли ће Кризни штаб посегнути за новим рестриктивним мерама зависиће од - бројева
Али, то не било којих већ од десетак бројки који умногоме описују тренутну епидемиолошку ситуацију са корона вирусом.
У установама социјалне заштите 457 заражених корона вирусом
НОВИ ГАФ ДЕВОЈКЕ ИЗ СЛАГАЛИЦЕ: Катарина насмејала све одговором, али не заборавља се ни превртање очима (ВИДЕО)
СТРАВИЧНА НЕСРЕЋА! Познато у каквом су стању деца која су тешко повређена од СТРУЈНОГ УДАРА НА ЧУКАРИЦИ
Њих свакодневно скенирају и медицински и политички део Кризног штаба, на основу њих доносе се многе важне одлуке. Зато, кренимо редом.
1. Број заражених за 24х
Бројка коју сваког дана са нестрпљењем, али и зебњом, ишчекујемо у 15 часова. Представља број новозаражених у последња 24 сата, односно оних који су били позитивни на тесту на корона вирус. Она се већ две недеље креће између 4.000 и 4.700, уз мање падове викендом када је и мање тестираних грађана.
Ради се о веома великој бројци, која даје просек од 800-900 заражених на 100.000 грађана, односно веома је близу црној корона зони (1.000 и више заражених на 100.000људи у последњих 14 дана).
Ова бројка је највећа била од током новембра и децембра када смо на дневном нивоу, током чак месец дана, имали 5.000 и више заражених, а црни рекорд постављен је првог децембарског дана - 7.999.
Сада смо на нешто нижем нивоу, али је проблем што ова бројка кад достигне одређени ниво веома тешко пада, потребно је месец дана да се колико-толико врати у неке подношљиве оквире.
2. Број преминулих за 24х
Нажалост, према званичним подацима од корона вируса у Србији је до данас преминуло више од 4.700 људи (стопа смртности је 0,92 одсто).
У последњих недељу дана махом бележимо више од 20 изгубљених живота на дневном нивоу, те смо све ближе оном најцрњем периоду, од 20.новембра до 13. јануара када смо по правилу имали по 30 и више мртвих за 24 сата, док ће у аналима епидемије короне у Србији црним словима остати уписан 4. децембар 2020. када је у једном дану преминуло 69 пацијената од ковида-19.
3. Коефицијент позитивних
У медијима, али и међу грађанима, постао је познат и као тзв. "Конов коефицијент" пошто нам је први његову важност објаснио управо епидемиолог др Предраг Кон. Ова бројка представља однос између броја позитивних и броја тестираних особа у једном дану и што је већа показује брже ширење вируса у популацији.
У последњих 20-так дана он се по правилу креће између 25 и 30 одсто, што показује да је сваки четврти, а појединим данима скоро и сваки трећи тестирани био заражен!
Највеће вредности Конов коефицијент бележио је од средине новембра до средине децембра када је нон-стоп био изнад 30 одсто, а рекорд је постављен 7. децембра 2020. - чак 41,77%. Истина, он је био још виши током првог таласа, тачније 24. марта је износио чак 61,36%, али је то било у време када смо тестирали мање од сто људи током дана.
У време када је у Србији било ванредно стање, и када смо имали чак и полицијски час, др Кон је више пута понављао да је неопходно да ову бројку спустимо испод пет одсто како би мере биле ублажене. Чини се да тада нико није ни помишљао да ће оне у трећем таласу бити неколико пута веће...
4. Број хоспитализованих
Број људи који се налази у болницама можда и најбоље говори о тежини ситуације, али и оптерећењу медицинског система. Од почетка марта имамо 4.000 и више хоспитализованих, а питање је дана када ћемо пробити границу од 4.500.
- Ситуација у болници је критична и пренапета. Имамо скоро 900 болесника, практично смо попуњени. Више од две трећине болесника је у веома тешком општем стању, и сви су на кисеоничној потпори, било неинвазивној било инвазивној. Притисак на болницу је неиздржив, кадар је преуморан, регрутован не само из Универзитетског клиничког центра Србије, већ и из свих болница у Београду - испричала др Татјана Аџић Вукићевић, директорка ковид болнице у Батајници.
Највише хоспитализованих имали смо крајем 2020. године, скоро 10.000, да би последњих месеци неке болнице биле враћене у нонковид режим како би могле да помажу оболелима од других болести који су били значајно запостављени.
Међутим, наредних дана поједине од ових здравствених установа поново ће морати да се врате у ковид режим...
5. Број људи на респираторима
Најтежи пацијенти по правилу завршавају на респираторима. А како су у више наврата истакли наши клиничари, тада је шанса за преживљавање 50 одсто, чак и мања...
Број пацијената који су на респираторима такође расте већ недељама, пробијена је граница од 200 на дневном нивоу, док је најкритичније било у децембру када их је скоро месец дана било по 300 и више. Највише 17.12.2020, чак 353...
6. Број сојева
Обичним људима је скоро свеједно којим су се сојем заразили, али стручњацима није, посебно јер се још и у свету прикупљају информације о томе колико је неки сој заразнији, опаснији и евентуално смртоноснији у односу на претходнике. Прецизније, и даље је много непознаница.
Оно што је сигурно је да је британски сој увелико стигао у Србију, па чак постоје индиције да је већ постао и доминантнији, што многи повезују са бржим ширењем заразе последњих недеља.
- Добио сам који су показали да је огроман број људи, чак већина, заражена новим британским сојем. Тај сој повећава смртност, али и брже иде кроз народ - обелоданио је пре неколико дана председник Србије Александар Вучић.
Међутим, како су незванично истакли епидемиолози, верује се да су у Србију већ пристигли и јужноафрички и бразилски, а можда и још неки други сој.
7. Број заражених по домовима
Једна од веома битних бројки је и она која нам дочарава колико је заражених у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, пошто је ово најосетљивија категорија становништва.
Тренутно је, према званичним подацима, од ковида-19 оболело 192 корисника и 260 запослених, дакле нешто више од 450, док смо у једном тренутку имали и преко 1.500.
Значајно је и што је приличан број најстаријег дела становништва који су смештени у овим установама већ вакцинисан.
8. Број заражених медицинара
Више пута је понављамо да не сме да се догоди ситуација да немамо ко да нас лечи. А то значи да не смемо да допустимо масовно заражавање, лекара, медицинских сестара, техничара...
Последњих недеља није било званичних података о масовнијем обољевању медицинара, односно о проблемима који из овог разлога имају поједине ковид болнице.
Оно што брине су међутим подаци да је у појединим великим клиничким центрима вакцинисано мање од 50 одсто медицинара.
9. Број вакцинисаних
Што је више вакцинисаних то се лакше дише. У Србији је више од 1,2 милиона људи вакцинисано, а више од 740.000 или 10,5 одсто становништва је примило и другу дозу.
Међутим, евидентно је да је последњих недеља дошло до успоравања процеса вакцинације (својевремено смо имали и по 60.000 цепљених на дан), упркос многим импровизованим вакциналним пунктовима и вакцинисању старијих особа и без пријаве.
Проблем је што већи број заражених мође да угрози процес вакцинације. Како су истакли епидемиолози и имунолози, с једне стране може да се деси да многи због заразе буду спречени да приме вакцину, или да она не буде делотворна, а са друге већи број хоспитализованих захтева и више медицинског особља које ће морати да се посвети пацијентима, уместо да ради на вакцинацији.
10. Репродукциони број
Репродукциони или Р број се показао као веома важан широм света у борби против корона вируса и сви прижељкују да он буде што нижи. Он представља просечни број људи које једна заражена особа зарази и он јасно показује у којој смо фази епидемије и неопходно је да буде испод један како би се ланац заразе зауставио.
Што је већа вредност Р, вирус се више шири. За сезонски грип, једна инфекција води у просеку ка 1,4 инфекција, за корона вирус једна инфекција води у две или три нове инфекције у раном стадијуму раста оболелих.
У августу је обелодањено да је он тада у Србији износио 2,7, али је за његово рачунање потребна ипак "озбиљнија математика".
Колико нас кошта закључавање?
Наспрам десет бројки са којима углавном баратају чланови медицинског дела Кризног штаба налази се једна исто тако веома важна рачуница која је често пресудна приликом доношења одлука о рестриктивним мерама. А она се тиче економије.
- Један дан закључавања као мера борбе против ширења пандемије, кошта око 190 милиона долара, што су велике паре, због чега се држава трудила да не иде са најтежим мерама како би могла да развија економију. Нико не пита колики су трошкови за лекаре и болнице - рекао је пре неколико дана председник Србије Александар Вучић.
Претпостављамо да се цифра од 190 милиона односила на комплетно закључавање земље, са затварањем границе, али нема никакве сумње и да би десет дана у којима би радиле само прехрамбене продавнице, апотеке и пумпе, биле велики удар на српску економију.
Многе фирме, али и запослени у њима, осетили би директан удар локдауна. Међутим, нема дилеме да би се то прелило и на остатак српке економије.
- Нове забране, затварање друштва и полицијски час на десет дана нису решење и не могу да прихватим да ће вирус нестати само ако затворимо београдске угоститеље и спречимо их да раде. Не подржавам мере које укидају радна места - више пута је истакао заменик градоначелника Београда Горан Весић.
