ДОКТОР О КОМЕ БРУЈИ СРБИЈА: Борис довео мајку на операцију, када је дошао по њу, чуо је причу која га је ЗАПАЊИЛА
Др Драга је све задивио
Србија има пуно добрих и пожртвованих лекара, а један од њих је др Драган Данкуц, начелник ОРЛ Клиничког центра у Војводини и професор новосадског Медицинског факултета, а пост о њему на Фејсбуку, а који је написао Борис Бијеловић из Врбаса, буквално је преплавио друштвене мреже и наставља непрестано да се шири.
"Драги, Деда Мразе..." СРЦЕПАРАЈУЋУ ПОРУКУ остављену испод јелке београдске фирме ШЕРУЈЕ СРБИЈА
Разлог због чега је тај доктор задивио целу Србију открива управо Бијеловић, чија је мајка Марија (73) завршила на операцији синуса у клиници где ради др Данкуц.
Откако ју је син оставио тамо, па до самог њеног напуштања клинике, све се дешавало као у неком филму, кроз који се провлаче мотиви као што су људскост, човекољубље, доброта, пожртвованост и - једноставност.
Ево приче.
- Пре неколико дана довезао сам мајку на операцију синуса у Клинички центар Војводине. Мама је морала тамо да остане три дана јер је интервенција требало да буде урађена у тоталној анестезији. Истовремено, дан пријема у клинику поклопио се с даном када сам морао да путујем у Републику Српску, на хуманитарни бал у Градишку. Тамо је требало да останем, такође, три дана, колико и моја мајка у болници. Договорио сам се с њом да је довезем у клинику када будем кренуо на пут и дођем по њу по повратку с пута - почиње своју причу Борис.
Према његовим речима, када су стигли у клинику понео сам јој торбу и отишли смо до пријема.
- Тамо нисам могао неколико сати да чекам с њом јер сам морао на пут. Колеге су ме чекале испред у колима. Отишао сам и мајка је остала тамо сама. Како ми је она касније испричала, тада је наишао човек у белом мантилу. Њој је деловао као медицински техничар. Како га је она описла, тај човек је био "обичан" и љубазан. Узео јој је торбу и повео је код докторке, која је требало да је оперише - прича Борис.
Према његовим речима, рекао је докторки: "Нема смисла да ова старија жена чека у ходнику, да ли вас могу замолити да је одмах примите и сместите?"
- Наравно да је докторка одмах примила моју мајку, којој је како ми је рекла, било чудно да техничар може тако да наступи код докторке. Мајка је смештена, али је тај човек у белом мантилу наставио да је обилази и пита да ли јој нешто треба. Чак је после операције, док се мајка будила, дочекао управо он и са осмехом јој рекао да је све одлично прошло и да не брине - описује саговорник.
Како он додаје, и наредна два дана током мајчиног боравка у болници исти човек ју је посећивао.
- Разговарали су, како ми је мајка рекла, баш о свему, чак и о кухињи. Мајци је и даље било чудно да се неко толико ангажује око ње, и уз то показује топлину и љубазност. Дошао је дан да мајка напусти клинику - наводи он.
Поновила се сцена, каже Борис, мајка у ходнику, а торба поред ње.
- Чекала ме је. Каснио сам због снега на путу. Исти тај дивни човек опет је срео мајку. Питао ју је: "Зашто чекате на ходнику Марија?", а она му је одгворила да мало касним с пута, али да ћу сигурно ускоро стићи. Онда је он рекао: "Марија, хајде да се договоримо. Ако желите, останите овде још један дан, а сина позовите и реците му да полако вози, снег непрестано пада. Одморите још мало" - наводи саговорник и наставља да се мајка коначано тад усудила да га пита ко је он, када јој нуди да остане још један дан у болници.
Професор др Драган Данкуц, управник Клинике за болести уха, грла и носа Клиничког центра Војводине и професор Медицинског факултета у Новом Саду, један је од најбољих примера у српском здравству, а због својих доприноса медицини и науци, због лечења и бриге о пацијентима изабран је половином септембра за почасног грађанина Сремских Карловаца.
- Ја сам, госпођо, професор Драган Данкуц, начелник ове клинике. Имам мајку ваших година, и волео бих да се сви опходе према њој као ја према пацијентима. И знам да ће бити тако, уколико то заслужим - уследио је одговор тог доброг доктора. Испоставило се да је тај лекар професор Медицинског факултета у Новом Саду и председник Друштва лекара Војводине - прича Борис.
Како он додаје, склони смо да истичемо лоше ствари у друштву, али није то баш тако, што доказује и овај случај.
- Знам да је више врбашких лекара добило "Октобарску награду" због сјајних резултата у медицини, али и односа према пацијентима. Хоћу да кажем да на сваком кораку живе много добри људи, само нас неко бомбардује лошим вестима, и стиче се погрешна слика о нашем друштву. Време је да схватимо да у нашем друштву живи велики број појединаца који су најпозитивнији примери људске цивилизације - каже тај човек и додаје:
- Одгвор на питање које се некима, можда, намеће зашто сам мајку оставио саму и отишао на пут јесте тај што се годинама бавим подршком деци са тешкоћама, развијам програме и сарадњу са другим удружењима, јачамо капацитете. Имам једно дете, сина с аутизмом, и имам обавезу и према њему. Бал је био хуманитарног карактера, имао сам благослов мајке да идем. Она ме је молила да не остајем с њом јер се радило о рутинској операцији - објаснио је Борис.
БОНУС ВИДЕО: Када видите шта тамо раде људи на -37 степени, одмах ћете престати да се жалите на хладноћу
