НАРОД КРЊЕВА ЗАХТЕВА: Хоћемо поновно отварање излаза на аутопут Београд - Ниш
Писмо је потписима подржало 420 мештана Крњева, суседних села Милошевац и Велико Орашје али и из суседне општине Смедеревска Паланка.
Мештани Крњева код Велике Плане захтевају да се у њиховом селу, које има више од три хиљаде становника, поново отвори улазно-излазна петља на ауто-пут између Београда и Ниша, који је њихово село поделио на два дела.
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СВЕ РОДИТЕЉЕ У СРБИЈИ: Вртићи бесплатни за све од 1. септембра
ЈЕЗИВО! МАТЕЈ ПРЕДВИДЕО СВОЈУ СУДБИНУ? Истраживао нестанке и праћење пре него што је и сам нестао
ПРОНАЂЕНИ ИЗГУБЉЕНИ ПЛАНИНАРИ: Ватрогасци спасили две особе у Пироту
Све је почело 6. августа прошле године, када се председник Савета Месне заједнице Крњево Цветко Стојановић писмом обратио председнику Србије Александру Вучићу, тадашњем потпредседнику Владе Србије Зорани Михајловић и генералном директору Путева Србије Зорану Дробњаку.
Писмо је потписима подржало 420 мештана Крњева, суседних села Милошевац и Велико Орашје али и из суседне општине Смедеревска Паланка.
У њему се подсећа да су у Крњеву већ постојали улаз на ауто-пут и излаз са истог, који су задњи пут коришћени у време агресије фашистичке алијансе НАТО на Србију 1999. године.
-Крњево је све важнији привредни центар, не само Велике Плане, већ и целе земље, јер у њему седиште имају неке од престижних српских компанија: највећа српска трговина „ДИС“, компаније „Цмана“, „Медино“ и „Винарија Радовановић“ а у Крњеву се налазе и фарма пилића компаније „Цмана“, савремена хладњача од 900 тона, за откуп пољопривредних производа и извоз, мотел Крњево и др. Изградња петље би знатно олакшала њихово пословање и значајно поспешила раст привреде не само у Крњеву и Смедеревској Паланци, већ у овом делу Србије – пише у писму.
Као још важнији аргумент за отварање петље, наводи се чињеница да Смедеревска Паланка, која је од Крњева удаљена десетак километара, са својих 50.000 становника, нема директан излаз на ауто-пут.
Најближи пут од Паланке до Коридора 10 води управо преко Крњева. Између Паланке и Крњева већ постоји саобраћајница, која је изграђена пре више деценија. Тако да не би била потребна изградња нове саобраћајнице, решавање компликованих имовинско-правних послова и издвајање огромних средстава за откуп земљишта.
- Влада Србије је у календар својих планова већ уврстила потпуну реконструкцију пута од Паланке до Крњева. Потпредседник Владе и министар грађевинарства и саобраћаја Зорана Михајловић је 19. марта 2019. године у Смедеревској Паланци организовала састанак, којем су присуствовали њени најближи сарадници из министарства, директор Путева Србије Зоран Дробњак и председници Града Смедерева, општине Велика Плана и општине Смедеревска Паланка. На том састанку је донет Закључак да ће „током 2019. године бити изведени радови на рехабилитацији државног пута 147 између Смедеревске Паланке и Велике Плане у дужини од 12,5 километара и државног пута број 354 деоница Крњево-Смедеревска Паланка у дужини од 10-12 километара.
У писму се даље наглашава да је први део закључка реализован, односно да је пут између Плане и Паланке потпуно реконструисан, да још није дошло до реализације другог дела Закључка али да је у међувремену из Владе Србије и Путева Србије више пута потврђено да је реконструкција пута између Паланке и Крњева приоритет.
У међувремену, догодила се епидемија короне, појавили су се нови приоритети, међутим, као сазнајемо из поузданих извора, пут између Савановца и Паланке, преко Крњева биће обновљен ове године.
Мештани Крњева сматрају да је то права прилика да се "о истом трошку" изгради и нова петља.
У Путевима Србије истичу да је, због безбедности саобраћаја, пожељно да растојање између две петље на ауто-путу буде више од десет километара а да од Крњева до петље у Великој Плани нема толико.
И да се управо из тих разлога одустало од изградње петље Лозовик. Иако је њена изградња била предвиђена Просторним планом Републике Србије, Просторним планом Кориодора 10 и просторним планом општине Велика Плана. Није помогло ни то што је био урађен чак и План детаљне регулације а Влада Србије одобрила средства за израду пројекта.
Крњевци одговарају да су петља за Пожаревац и петља за Смедерево једна од друге удаљене мање од једног километра, а да се близу њих, на удаљености мањој од десет километара, налази и петља Колари. Као аргумент наводе и малу удаљеност између саобраћајних петљи Велика Плана, Марковац и Лапово.
Убрзо након обраћања Савета МЗ Крњево председнику Републике на Фејсбуку је формирана група „Петља Крњево“. Група има две хиљаде и стотину чланова који се, разумљиво, изјашњавају за поновно добијање непосредног излаза на ауто-пут, како би се избегло путовање Цариградским друмом, до петље Велика Плана, на југу или до петље Пожаревац, на северу.
У међувремену, у акцију се укључило и удружење грађана Вински путеви Србије из Новог Београда, које не само што је подржало захтев Савета МЗ за изградњу саобраћајне петље који је упућен председнику државе већ је практично иницијативу за изградњу петље преузело од Месне заједнице.
Управо то је засметало многим Крњевцима, јер сматрају да је апсурдно да главну реч у решавању једног тако капиталног инфраструктурног пројекта у њиховом селу не воде њихови представници, које су они бирали и који су покренули иницијативу за изградњу петље, већ – удружење из Београда.
Председник Винских путева Србије Зоран Рапајић обратио се званично, на меморандуму и са печатом удружења, општинама Велика Плана и Смедеревска Паланка са захтевом да подрже ову иницијативу.
- Подносилац захтева се очигледно слабо разуме у надлежности. Он захтева да "надлежни орган Скупштине општине Велика Плана одобри отварање петље" а то питање је у искључивој надлежности Владе Србије и Путева Србије. Не постоји општински функционер у Плани и Паланци који није за отварање петље и у Лозовику и у Крњеву, али ствар није ни мало једноставна, како неко хоће да то представи. Постоји процедура која мора да се испоштује. Прво морају да се ураде студија оправданости и студија изводљивости. Ако ти документи дају позитивно мишљење, следећи корак јесу измене Просторног плана Републике Србије, на које сагласност даје Скупштина Србије и Просторног плана посебне намене Коридора 10 - каже саговорник из Општинске управе у Великој Плани, који је замолио да му не наводимо име.
