БАЧКА БАРОКНА ЛЕПОТА САКРАЛНИХ ОБЈЕКАТА Римокатоличка црква св. апостола Павла, чаробна капела св. Антона Пустињака и фрањевачки самостан - Драгуљи културне баштине!

Општина Бач се налази у Републици Србији, тачније у Аутономној Покрајини Војводина, и спада у Јужнобачки округ. Њена укупна површина износи 365 квадратних километара. Од тог простора, 26.843 хектара чини пољопривредно земљиште, док је шумска површина 3.140 хектара.

Сокобања: Уметници, краљеви и генијалци који су обликовали ово чаробно место - Од Стевана Сремца до Ива Андрића и Исидоре Секулић

Сокобања: Уметници, краљеви и генијалци који су обликовали ово чаробно место - Од Стевана Сремца до Ива Андрића и Исидоре Секулић

БЕОГРАД ДАНАС: Пут кроз време у најбољем ретро стилу - Шмизла Винтаге Shop

БЕОГРАД ДАНАС: Пут кроз време у најбољем ретро стилу - Шмизла Винтаге Shop

ТУРСКО КУПАТИЛО У СОКОБАЊИ: Место где одмор и здравље иду руку уз руку

ТУРСКО КУПАТИЛО У СОКОБАЊИ: Место где одмор и здравље иду руку уз руку

Административни центар општине је град Бач, који је удаљен 62 километра од Новог Сада, 140 километара од Београда и 120 километара од Суботице.

Општина Бач обухвата неколико насељених места, међу којима су град Бач, Бачко Ново Село, Бођани, Вајска, Плавна и Селенча.

Етничка структура становништва општине Бач је разноврсна. У њој живе Срби, Словаци, Хрвати, Мађари, Роми, Румуни и припадници других етничких група.

Верска разноликост је такође присутна у општини, те се ту могу наћи цркве различитих деноминација. Ту спадају православна, католичка и евангелистичка црква, које служе верским потребама заједница у овом подручју.

Од културно-историјских грађевина у Бачу вреди посетити: Тврђаву, манастир Бођани, Фрањевачки самостан, остатке турског купатила – хамама, градску капију Шиљак, сакралне објекте, етно кућу „Чапеља“, Дидину кућу, Шокачку етно кућу, дворац Фриц-Христић, Калварију, Црпну станицу Плавну.

Барокна љупкост: Римокатоличка црква св. апостола Павла

Римокатоличка црква Св. апостола Павла у Бачу изграђена је у периоду од 1773. до 1780. године и има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Архитектура цркве је под снажним утицајем барока. Она је једнобродна, са полукружном олтарском апсидом која је нижа од наоса. Поред олтарске апсиде, на северној страни, подигнута је сакристија. Унутрашњост цркве има сферне сводове који су елегантно обликовани, а простор је подељен на три травеја масивним полуступцима. Ови полуступци су украсени прислоњеним пиластима који имају јонске капитале.

Звоник цркве је двоспратни и доминира западним прочељем, чинећи га репрезентативним у односу на остале фасаде. На врху звоника, у висини кровног венца, налази се троугласти тимпанон.

Олтарска преграда која датира из времена обнове цркве има представу Визије апостола Павла пред Дамаскином, која је дело Јожефа Пешкиа. Међутим, касније је замењена новом, неоренесансном олтарском преградом.

Црква садржи и бочни олтар на којем се налази слика Св. Јосифа која је потписана од стране уметника Јована Клајића 1847. године. Тада је изведена и представа Св. Флоријана, која је дело Јоса Шофта.

Црква је прошла опсежну обнову 1838. године. У пожару који је захватио цркву 1923. године, оштећени су кров и торањ. Торањ је добио данашњи изглед 1937. године.

Чаробна капела светог Антона Пустињака

Капела Светог Антона Пустињака у Бачу је изграђена 1817. године и ужива статус споменика културе од великог значаја.

Ова капела је прелепа грађевина једноставних, али складних пропорција. Поседује полигонални олтарски простор на источној страни, док је сакристија смештена уз северни зид. Осим тога, капелу краси и мања кула-звоник која доминира западним прочељем. Фасаде су ојачане пет зиданих контрафора, од којих су два постављена дијагонално на источне углове. Изнад главног улаза налазе се парови трифора. Доњи са полукружним завршецима прозорских отвора, док је горњи са отворима разломљеним према врху, у стилу готичке архитектуре.

Унутар цркве, подигнута је галерија на којој се налазе мале оргуље, дароване 1864. године.

Ова капела је импозантан пример архитектуре и уметности тог времена, те представља драгоцени део културне баштине Бача.

Фрањевачки самостан у Бачу: Историја и значајан рестаурациони пројекат

Фрањевачки самостан се налази у центру Бача и представља културно добро од изузетног значаја. Основан је у 12. веку од стране каноника Св. Гроба Јерусалимског. Због турске власти, самостан је претворен у џамију, али је од 17. века брину о њему фрањевци.

Самостан је изграђен у облику квадрата са унутрашњим двориштем и црквом Узнесења Марије. Грађевина је римско-готичког стила са каменом и циглом, са емајлираном оплатом. Унутрашњост је била у стилу старохришћанске базилике.

Због напада Монгола-Татара 1241. године, самостан је опустошен, али је касније извршена велика обнова, при чему је црква добила готичку таваницу. Самостан је такође претворен у тврђаву.

Након обнове, самостан је постао фрањевачки од 1300. године. За време турске власти, самостан је био претворен у џамију. После обнове 1688. године, главна џамија је поново постала црква.

У периоду од 1734. до 1758. године, извршена је градња и уређење самостана, које је финансирано доприносима верника из разних жупа. Самостан је добио складан изглед, а под једним кровом обухватао је и средњовековну цркву и звоник. У оквиру самостана налазе се и архив и библиотека са књигама од 15. до 20. века.

Такође, у самостану су сачувани стари предмети који сведоче о историји овог места. Црква поседује и оргуље које датирају из 1827. године.

Пројекат је финансиран из буџета Општине Бач. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.