''ХУМАНОСТ ЈЕ НАША ВРЕДНОСТ'' Студенти волонтери у црвеној ковид зони показали срце и душу Србије!
Солидарност и знатижеља само су неки од мотива због којих су се млади студенти завршних година Медицинског факултета у Нишу определили да буду волонтери тамо где је тренутно најопасније - у "црвеној" ковид зони.
Њих тридесетак нити траже нити очекују материјалну сатисфакцију, јер кажу да, помажући другима - хране душу.
Постаните део заједнице ЈКП "Градске пијаце": "Волонтерски центар" пружа прилику студентима да стекну радно искуство
ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ НА ИЗДИСАЈУ! Хитно потребни волонтери за истовар и утовар боца кисеоника у Зајечару
ПОЧЕТАК МАСОВНЕ ИМУНИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ: Београђани који су се пријавили преко портала е-управе први примили вакцину!
На челу чете волонтера је млади економиста Димитрије Стојановић (23), који је искуства у волонтирању стицао на Дечјој клиници и као тријажер у нишкој Хитној помоћи. Он се пријавио још 16. марта прошле године.
У почетку је обилазио непокретне пацијенте, а убрзо након тога ангажован је у згради Физикалне терапије где је привремено било инфективно одељење. Иако има сталан посао, сваки слободан тренутак користи да волонтира.
- Ми не лечимо, али помажемо онима који лече. Захвалност у очима пацијената али и уморних лекара и особља највећа су нам награда. Најтеже је било први пут обући скафандер и ући у "црвену зону". Данас нам је то уобичајена ствар. Имам и одговорност за волонтере јер ја сам тај који их је окупио и коме верују - каже Димитријевић.
Његова десна рука од почетка је Урош Ристић (24), студент шесте године медицине.
- И пре него што сам уписао медицину хтео сам да будем анестезиолог, а сада сам сигуран у то - каже Урош који сматра да никога не треба да чуди зашто су управо студенти медицине најбројнији као волонтери у једној оваквој ситуацији.
- А ко ће други да да пример? Од нас се то и очекује због солидарности и лекарске етике. Да се разумемо, ово волонтирање нам се нигде не рачуна у неком материјалном смислу, али ћемо после овог бити богати за једно људско и професионално искуство.
Емилија Миљковић из Ниша и Јелена Матејић из Бора, такође на завршној години, у "црвеној зони" ангажоване су тек месец дана.
- У просеку сваки четври дан смо у "црвеној зони" од шест до осам сати. У осталим данима смо такође у ковид-болници али помажемо око папирологије - кажу ове вредне студенткиње.
