ЈЕСТИВА ЕЛЕКТРОИНКА И МАЈИЦЕ КОЈЕ МЕРЕ РАД СРЦА: Наш професор новим открићима успео да Србију високо котира
Управо ове и многе друге пројекте оживео је лидер Групе за нано и флексибилну електронику проф. Горан Стојановић
Када некоме кажемо да може да једе електронику или да може помоћу мајице да прати рад срца или пак да телефоном изда наредбу протези да детету опере зубе, вероватно би помислио да говоримо о неком научнофантастичном филму.
СВАДБА СЕ ПРЕТВОРИЛА У НОЋНУ МОРУ: Кум урадио нешто НЕОЧЕКИВАНО, новопечени младенци пред РАЗВОДОМ
ГРАЂАНИ ШОКИРАНИ ЦЕНАМА - ЗА ТЕ ПАРЕ МНОГИ ПРОВЕДУ 10 ДАНА У ГРЧКОЈ! Сабор у Гучи има да бије по ушима
ЕВРОПСКА УНИЈА ПРЕТИ ДА ЋЕ НАС СКИНУТИ СА ЗЕЛЕНЕ ЛИСТЕ! Да ли ће грађанима бити укинуте привилегије слободног путовања?
Управо ове и многе друге пројекте оживео је лидер Групе за нано и флексибилну електронику проф. Горан Стојановић са новосадског Факултета техничких наука.
Његов тим смислио је мали сензор направљен од грашка, јабуке или другог јестивог материјала који ће након што га пацијент прогута бежично бележити све биомаркере од уста до желуца те на тај начин спасти човека од непријатне гастроскопије. Смислили су и мајицу у којој су извезене електроде за мерење ЕКГ-а, а покушавају да помогну и родитељима у бризи о аутистичној деци која немају свест о оралној хигијени, што се често одрази на здравље њихових зуба. Развили су микрофлуидне чипове који се уграђују у протезе деце уз чију помоћ родитељи својим малишанима могу бежично испирати зубе помоћу телефонске апликације.
Проф. Стојановић је са својим тимом вођен великим ентузијазмом и жељом за новим открићима и усавршавањем успео да Србију и наше научнике високо котира у међународним научним круговима јер су у многим стварима пионири, поготово када је реч о области сварљиве електронике која је почела да се развија пре свега пар година.
Како за објашњава проф. Стојановић, научници су одавно утврдили да постојећа електроника загађује животну средину те да се свега 33 одсто електронског отпада правилно рециклира.
- Дошли смо на идеју да правимо електронске компоненте од материјала које иначе једемо, односно да им нађемо паралеле у јестивим материјалима. Тај пројекат смо назвали Греенелит (зелена електроника) и први смо у свету развили калем чије је језгро направљено од коприве. Калем се у конвенционалној производњи електронике прави од гвожда, а коприва има пуно гвожђа. Једноставно, нашли смо паралелу и сличност која се до сада у лабораторијским условима показала одлично - прича проф. Стојановић.
Признаје да се јестива електроника за сада не може такмичити са оном класичном, барем што се димензија тиче, али је и више него прихватљива у биомедицини због ниске цене и бенефита које добијају пацијенти.
- За примену у биомедицини довољно је да тај наш уређај буде величине залогаја, односно да га човек може прогутати. Почели смо да правимо сензоре први пут од фондана, пасираних сокова јабуке и грашка, од пектина, пробали смо и од брашна... Да би имали своју функцију, ти сензори морају имати неки проводник струје, а за то користимо танке листиће злата, сребра или алуминијума, с обзиром на то да просечан човек тежине 72 килограма може дневно да поједе 1,1 милиграм поменутих материјала, а ми користимо много мање од тога - каже Стојановићи додаје:
- Цела идеја је да човек може да прогута наш сензор и да он мери одређене фреквенције од оралне шупљине до желуца. Развили смо посебан читач који бежично очитава те фреквенције на, рецимо, лаптопу или мобилном телефону и претвара их у параметре који могу да нам покажу разне податке као што су ПХП вредности, постојање или одсуство бактерија, крварења и многе друге ствари. Најбитније је то што је ово потпуно неинвазиван начин који може да спасе пацијенте од многих непријатних медицинских захвата као што је на пример колоноскопија.
Проф. Стојановић руководи још једним врло занимљивим пројектом под називом "Innovative био-инспиред сенсорс анд мицрофлуидиц девицес фор салива-басед theranostics оф орал анд systemic дисеасес", са акронимом SALSETH, и он се према његовим речима бави развојем сензора за детектовање важних параметара и биомаркера у усној дупљи, као и развојем микрофлуидних уређаја за неинвазивну терапију.
- У склопу овог пројекта са страним партнерима развијамо микрофлуидне уређаје интегрисане у фиксне протезе за зубе или у зубне штитнике који ће у одређеним временским интервалима испоручивати антисептик или есенцијална уља на биљној основи и тиме одржавати хигијену у усној дупљи и очувати укупно здравље човека. Примарни нам је циљ да помогнемо људима који из било којих разлога имају потешкоћа у одржавању оралне хигијене и здравља усне шупљине. Аутистична деца рецимо немају свест о оралној хигијени и често се то одрази на здравље њихових зуба. Помоћу ових наших чипова, бежично можете да испирате зубе, преко телефона, на пример на сваких шест сати или да испуштате етерична уља. Тако спајањем електронике и самих техника у денталној медицини можемо да помогнемо много побољшњу оралног здравља, а самим тим и системском здрављу – истиче проф. Стојановић уз напомену да то и јесте сврха науке, да побољша квалитет живота.
Још један занимљив пројекат проф. Стојановића и његовог тима свакако је STRENTEX са циљем да Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду постане водећа институција у овом делу Европе у области растегљиве и текстилне електронике за примене у биомедицини.
- У склопу пројекта планирано је да се развију електроде за мерење ЕКГ-а које ће бити директно извезене у рецимо мајице спортиста без потребе да се споља повезују електроде за ЕКГ уређај како се то данас ради. Такође, планирано је да се у носиљкама за бебе уграде у сам текстил сензори за мерења влаге, температуре и броја откуцаја срца бебе, како би беба константно била у адекватним условима, а родитељи и медицински радници на време били упозорени у случају било каквих нежељених околности. Планиран је и развој паметних завоја са микрофлуидним резервоарима за испоруку лека директно на хроничне ране - открива нам проф. Стојановић.
Вредним радом и упорношћу проф. Стојановић је до сада реализовао преко 50 пројеката, од којих је неколико у току, а за двадесетак пројеката је заједно са својим тимом на ФТН у Нови Сад донео преко 7,4 милиона евра бесповратних средстава из фондова Европске уније.
- Претходних 15 година посветио сам указивању на значај писања компетитивних научних пројеката. Свим тим пројектима смо трајно променили слику о нама на боље у Европи и у очима студената. Наше лабораторије, знање, опрема, иду раме уз раме са водећим европским центрима у области зелене, савитљиве, текстилне електронике. Ми смо њима пожељан партнер за будуће пројекте. И то је стратешки пут нашег развоја. Зато се треба изборити за постојеће фондове. У практичним областима којима се ми бавимо, ми не можемо заснивати наш рад на лаптопу и глави и мозгу, него и на моћној опреми која је скупа, због чега су нам ЕУ програми преко потребни. Иде се по воду тамо где је извор. Ако постоји програм ЕУ Комисије који вреди скоро 80 милијарди евра, као што је нпр. ХОРИЗОН, ми научници из Србије треба да будемо обучени да део тог новца донесемо у нашу земљу и развијамо науку овде - поручује професор.
