КАКО ОСТАТИ БЕЗБЕДАН НА КУПАЛИШТИМА? Сви траже бег од врућине поред воде - обратите пажњу на ове ствари како нешто не би пошло по злу
Како се понашати на купалиштима у Београду и другим местима у Србији
Првенствено их људи посећују да би се у врелим летњим данима расхладили, али има и оних који купалишта сматрају погодним кутком за излежавање, сунчање и играње таблића или јамба, па и за претресање локалних прича и социјализацију.
ЗАНИМАЈУ ВАС ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ? Сада можете трговати ценом њихових акција!
КАКАВ ШМЕКЕР: Њој је прстен буквално пао са неба - нестварна просидба из ваздуха на најлепшем месту у Србији (ФОТО)
ДА ЛИ СТЕ ЈЕ ВИДЕЛИ: Нестала Зорка из Старчева, на себи је имала црне панталоне и светлу мајицу
Базени, језера, реке и остала купалишта су све то и много више, али и места која могу, уколико се не води довољно рачуна, да буду погубна за људски живот.
- То су ситуације где људи прецене своје способности, мисле да могу да отпливају више и онда се у једном тренутку уморе, схвате да не могу услед неког страха, грча, па и додира траве - каже Кристина Миладиновић инструкторка у Удружењу спасилаца на води Србије.
- Постоји низ узрока који могу да доведу до незгодне ситуације а којих људи некако нису ни свесни - додаје спаситељка.
На купалиштима широм Србије прошлог месеца утопило се или се води као нестало неколико особа, углавном малолетних дечака или младића.
- Купати се само на обезбеђеним купалиштима - спасиоци и медицинско обезбеђење, не конзумирати алкохол и не преједати се пре уласка у воду, никако не улазити у воду нагло, нарочито не после физичких активности и не скакати у воду где то није обезбеђено - саветује доктор хитне помоћи Сергеј Панић у писаној изјави за BBC на српском.
Шта нам поручују спасиоци?
Посетилац првенствено треба да се упозна са правилима купалишта и његовим карактеристикама, онда да те прописе поштује и, што је најважније, да ,"слуша савете спасилаца".
Први у низу је, каже Миладиновић, "мера превенције и брига према себи".
- Јако је важно да у овим топлим данима људи имају свест да нагли скокови и улазак у воду никако нису добри за организам, већ је потребно постепено расхлађивање - истиче 23-годишња спаситељка.
Каже да непливачи и они који нису добро овладали "пливачким способностима" не би требало да се купају "у дубинама где би могао да настане проблем".
Зато се на базенима таквим особама не препоручује купање у великом, олимпијском, већ у мањем, рекративном базену где непливачи могу да се опусте и без бојазни уживају у боравку.
Неки од београдских базена чија инфраструктура подразумева и таква места за купање су 25. мај, Олимп, 11. април и Кошутњак, док Ташмајдан има само олимпијски и дечији базен.
Што се тиче купања у природи - на рекама, језерима и каналима, Кристинина препорука је на местима где „не постоји уређена инфраструктура и боравак на води није безбедан", да се тамо људи не купају.
Таква "неуређена купалишта", наглашава, сама по себи носе ,"велики број ризика".
- Уколико не постоје службе за спасавање и хитна помоћ, то место није безбедно јер ако дође до неке незгодне ситуације, не постоји стручна помоћ која ће моћи да помогне - истиче спаситељка.
Базени као уточиште од врелине
Услед тропског таласа који је напрасно преплавио Србију, сезона купања је већ увелико почела, па су многи похрлили ка првим водама у околини.
Тако је и Ана Обрадовић из Београда уточиште од врућине прошлог викенда пронашла на њеном омиљеном базену Ташмајдан, при пут после две године паузе условљене пандемијом корона вируса.
- Опуштање, расхлађивање, а волим и да пливам, а пошто немамо море, то ми је практично једина опција - објашњава 26-годишња мастер дизајнерка.
Каже да тамо стално води рачуна о сопственој безбедности, па док је у води увек гледа да ли јој неко иде у сусрет током пливања и избегава роњење.
- Јако ме нервирају људи који пливају и не занима их да ли ће налетети на некога.
- У већини случајева купач не води рачуна о себи - додаје Обрадовић.
Никада није дошла у позицију да затражи помоћ спасиоца, нити је имала прилику да види њихову интервенцију.
На базену који најчешће посећује - Ташмајдан, они су, каже, "врло ажурни и обраћају пажњу на све".
Спасилачке интервенције на базенима су ретке и углавном се дешавају када су велике гужве и због "друштва које жели да се доказује", наводи спаситељка Миладиновић.
- Уколико је служба професионална и ради на мерама превенције, често се догоди да прође дуго времена да немамо интервенције, али то зависи од великог броја фактора - додаје.
Због тога је немогуће срачунати број интервенција по сезони јер се велики број њих заврши "без ускакања у воду".
- Ми се током радног времена трудимо да едукујемо људе шта је све то добро да би њихова безбедност на води и поред ње била на завидном нивоу - наглашава Миладиновић.
Београдско море
За разлику од Ане Обрадовић која већ неколико лета не посећује "београдско море" - Аду Циганлију, највише због "прљаве воде", њен суграђанин Младен Басарић је годинама готово „редовни" посетилац.
Разлози су бесплатан улаз, организовани простор за роштиљање и довољно места на плажи где може да се спусти пешкир.
Никада није страховао за сопствену безбедност на Савском језеру.
- У принципу сам добар пливач и немам неких бојазни што се тиче безбедности, генерално више пазим на људе око мене - говори 30-годишњи Београђанин за BBC на српском.
Не осећа се угрожено јер и ,,добро обучени" спасиоци ,"поприлично добро" раде њихов посао.
Приметио је да су добро распоређени и да имају добру комуникацију путем мотороле, а такође су и моторизовани, како на копну, тако и у Савском језеру.
- У принципу највише обавештавају и упозоравају људе који им делују као слаби пливачи да не иду дубоко, а можда сам једном или два пута у животу видео да је спасилац онако филмски ускочио за неким у воду - истиче еколошки техничар Басарић.
Координатор спасилачке службе ЈП „Ада Циганлија" - Миодраг Јовић изјавио је у среду за РТС да су од почетка купалишне сезоне, која траје десетак дана, имали девет интервенција у ситуацијама где је могло да дође до фаталног исхода.
Прошле године је било укупно 12 таквих интервенција.
Јовић је апеловао на купаче да поштују правила која важе на језеру, а посебно се обратио родитељима да децу никако не губе децу из вида.
- Деца од четири до пет година имају потпуно другачији механизам утапања од одраслих, односно нема одбрамбеног механизма.
- Уколико родитељ не види дете када пропадне под површину воде, скоро увек дође до фаталног исхода - рекао је Јовић за РТС.
Шта кажу доктори?
Помоћник директора служби здравствених делатности у београдској хитној помоћи доктор Сергеј Пантић каже да су од почетка купалишне сезоне њихови лекари имали ,"пар интервенција" на терену.
Према његовим речима, на најпосећенијем београдском купалишту - Ади Циганлији имали су „до 10 прегледа" у две амбуланте.
Тамо се дежура сваког дана од девет ујутру до седам увече, а поред амбуланти ту су и две „комплетне лекарске екипе у санитетским возилима", уз још једну транспортну екипу.
Доктор је у писаној изјави навео да до лекарске интервенције долази махом због повреда услед пада са бицикла или тротинета, а "много ређе да је некоме позлило".
Нема правила, додаје, коме ће се помоћ указати, међутим, истиче да су у последње време највише указивали помоћ „млађим алкохолисаним лицима".
Јована Обреновић из Градског завода за хитну медицинску помоћ је у изјави за РТС рекла да приликом купања по високим температурама посебну пажњу треба да обрате хронични болесници.
- Дугогодишњи хроничари имају већ начин да препознају шта им се ново дешава, али свакако опрез - редовно мерење тензије, узимање терапија - навела је Обреновић.
Алкохол
Велики проблем и један од узрока утапања, како у Србији, тако и у свету, јесте конзумирање алкохола приликом купања.
У Русији се у току само једне недеље лета 2010. године утопило око 230 људи, узрок је била комбинација испијања вотке и ускакање у реку или језеро.
- Ако причамо о уносу алкохола, то треба да буде у моменту кад смо завршили пливање и остале ствари и кад смо сели да се дружимо и релаксирамо.
- Никако алкохол, па идем у воду - то ни у којој количини није препоручљиво - изјавила је недавно за BBC на српском нутриционисткиња Јагода Јорга.
Кристина Миладиновић каже да долазак младих на купалишта у алкохолисаном стању није чест случај, али се дешава.
Спасиоци, додаје, забрањују улазак у воду пијаних омладинаца, али је проблем што у оквиру самих купалишта постоје кафићи где се може конзумирати алкохол.
- Без обзира на то, спасиоци када примете да неко конзумира алкохол, строго га избацују из воде - наглашава Миладиновић.
Од малих ствари могу да настану велики проблеми"
Прошлог месеца се неколико малолетних дечака и младих особа утопило на купалиштима широм Србије.
Двојица тинејџера из Фекетића на северу Србије страдала су у каналу Дунав-Тиса-Дунав, њихов вршњак се последњих дана јуна утопио у Западној Морави у близини Чачка, док се 25-годишњи отац троје деце удавио у близини плаже Лидо, на Дунаву, крај Земуна.
Проблем је у томе, наводи доктор Пантић, што су то углавном ,,слабије обучени пливачи, без надзора старијих лица", који заклон од врућине проналазе купајући се у рекама које су ,,много опасније од стајаћих вода".
Према писању медија, током јуна два дечака од 9 и 15 година утопила су се на базенима у Београду - на Вождовцу и Кошутњаку, док је један основац од 10 година страдао у Оџацима, у Војводини, у вечерњим сатима на базену који још увек није био отворен.
Живот је на неуређеном купалишту Плава бања код Кикинде, последњег дана јуна изгубила и деветогодишња девојчица.
Деци млађој од 12 година забрањен је улазак на базен без присуства родитеља, каже Миладиновић.
Њен савет је да, када су у питању најмлађи узрасти, родитељи стално буду уз дете.
Такође, потребно је да буду сигурни да њихова деца умеју да пливају и да знају где иду на купање, уколико су нешто старијег узраста и сами одлазе на купалишта.
- Апеловала бих на родитеље да се њихова деца купају искључиво на местима одређеним за то и да буду упућени са ким и где иду - закључује Миладиновић.
