КАКО СЕ ЕПИДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА ОДРАЗИЛА НА ПОЈЕДИНЦА И ДРУШТВО? Утицај на психу, изазов за брак, борба за економију
Истраживање треба да покаже како нас је корона све променила - споља и изнутра
Епидемија није само здравствени, већ и економски, психолошки, друштвени проблем, те је као таква створила једну глобалну проблематику. Случај по случај, један оболео, двоје, троје, бројке су се низале, проглашено је ванредно стање, и то је био почетак наше борбе. Иако нам се чинило на самом почетку да Covid-19 неће остати дуго са нама, шест месеци касније, борба и даље траје.
НЕ ХАЈУ ЗА ТУЂЕ ЗДРАВЉЕ! УПРКОС ЗАБРАНАМА ОРГАНИЗОВАЛИ КУПУСИЈАДУ: Све због зараде у Мрчајевцима не поштују мере
ВЕЋИНА ЉУДИ ПРЕЛЕЖАЛА ЈЕ КОРОНУ А ДА ТОГА НИЈЕ НИ СВЕСНА: Ово су јасни симптоми који могу указати на то
ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ВЕЛИКОГ МУЧЕНИКА СОЗОНТА: Мучитељи га тукли, а потом обесили о дрво и стругали гвозденим четкама
- У протеклим годинама многи угледни светски економисти трудили су се да уоче ризике и потенцијале за настанак нове светске економске кризе. На моменте се имао утисак као да постоји неко необјављено светско такмичење на ову тему, јер су у прошлости они који су у томе успели постали славни и врло цитирани. Оно што се десило појавом вируса корона као глобалне претње превазишло је готово и најгоре хипотетичке сценарије - прича професор Драган Стојановић, доктор економских наука.
- У изузетно кратком временском периоду наши животи су се драстично променили. У ситуацији када су људи и њихово здравље постали озбиљно угрожени готово да није постојала привредна грана која није трпела значајне ударце. Више се није постављало питање да ли ће бити штете, већ колика ће она бити и да ли ће бити могуће, и на који начин санирати је. Оно што се одмах могло приметити је да без обзира на огроман шок који је епидемија нанела целом нашем друштву, озбиљних несташица није било. Тржиште је било добро снабдевено чак и у време када су на снази биле строге мере изолације - прича професор Стојановић.
Према његовим речима оно што је у оваквим ситуацијама важно је прва реакција и спремност државе да одбрани економију, радна места и сачува какав-такав стандард.
- Време овакве кризе је оно када треба показати солидарност у сваком смислу и помоћи секторима који су посебно угрожени. Неколико месеци након пакета мера кредитни рејтинг наше земље чију процену дају меродавне светске агенције није нарушен. Ово је од великог значаја јер показује степен поверења у нашу привреду на основу детаљне објективне анализе. Има свој практичан значај јер утиче и на цену задуживања привреде и грађана. Једноставним језиком речено, оно што је урађено претходних година у сфери вођења наше економије сада је на тесту - прича професор Стојановић.
Како ће се даље ситуација одвијати зависи од многих фактора, а пре свега наше спремности, али и од трајања епидемије.
- Економисти нису сагласни у проценама брзине опоравка светске и појединих националних економија, што је и разумљиво јер на то утиче велики број фактора. Јако је важна та перцепција код свих привредних субјеката да држава жели и може да помогне, што очекујем и од банкарског сектора. С друге стране, привредници не могу да очекују да им све проблеме реши држава и морају бити свесни да треба да предузму мере које су у њиховој могућности. Преквалификација радника у одређеним секторима који су највише угрожени може помоћи. Такође, сигуран сам да би пројекти који подстичу иновативна решења и поспешују генерисање нових радних места били врло пожељни у овом тренутку. Остварењу ових циљева значајно може допринети и сектор образовања који треба подстаћи на писање и реализацију таквих пројеката са привредом - сматра професор Стојановић.
Утицај на психу
Пандемија је изазвала несигурност и забринутост и такорећи преко ноћи, променила наш колико-толико стабилни образац животног функционисања, објашњава проф. др Бојана Димитријевић, специјалиста медицинске психологије.
- Оно за шта смо до јуче веровали да је за нас здраво, и да нас штити од болести, не само да се испоставило као заблуда, већ се информације, месецима по објављивању пандемије и даље мењају - објашњава професорка Димитријевић.
Како објашњава, познато је да анксиозност са собом носи интензивно непријатно осећање са којим се особа некада изузетно тешко носи, будући да се базира претераној забринутости и ишчекивању да ће се нешто лоше догодити.
- Особе које су пре пандемије већ биле склоније да на стресне ситуације и у кризи реагују анксиозношћу, у овој ситуацији су свакако одреаговале још интензивније, на свој начин. Осим тога, неки су уз анаксиозност доживљавали нападе панике као још комплексније клиничко испољавање, које прати осећај да ће особа умрети, да губи разум, да губи контролу над својим поступцима, страх да доживљава срчани удар. Ове појаве представљају очекивано реаговање у кризи, које не мора да представља слабост и неуравнотеженост личности, већ може бити ситуациона и пролазна, после чега је већина оних који су их искусила, враћала баланс и способност самоконтроле - каже професорка Димитријевић.
Иако о посттрауматском стресном синдрому можемо објективно говорити тек месецима и годинама након угрожавајућих догађаја, неке земље, већ су спровеле истраживања о посттрауматским ефектима Covida-19. Одмах по почетку пандемије, и у нашој земљи је изведен низ истраживања која се односе на ментално здравље становништва у време пандемије.
- Највећи број резултата указује да ће између 5 и 25 одсто становништва имати дугорочније последице од пандемије, које неки чак називају "Цовид синдром". Пракса нам показује да клијенти који се јављају за психолошку помоћ у време пандемије само понекад као симптом на који се жале наводе страх базиран на опасностима пандемије. Већина клијената долази са мноштвом других, рекли бисмо обичних животних проблема, који као да су набујали и интензивирали се - објашњава професорка Димитријевић
Нови системи рада
Функционисање и рад од куће такође су околности које су у многим случајевима довеле до промена у уобичајеним односима и релацијама, за неке то је било повољно, а за многе пак неповољно и дисфункционално.
- И у овим променама особе које су располагале примарно бољим адаптивним капацитетима, као и оне које су имале мање изазове и промене, искусиле су мање ситуационе психолошке сметње. Код оних који су и иначе имали тешкоће у прилагођавању, изложени новим субјективним и објективним околностима, често је долазило до великог пада функционалности, сниженог самопоуздања, немира, незадовољства, доживљаја неефикасности, беспомоћностим неизвесности и неспокоја. Одржавање и развијање социјалне мреже и доживљаја активног припадања доприноси да се осећамо самопоузданијим, потребним другима, емоционално укљученим и умањује доживљај беспомоћности, несврсисиходности и искључености. Све то је у време пандемије компромитовано, па не чуди што људи на разне начине покушавају да заобиђу правила социјалне дистанце или наставе свој социјални живот са измењеним модалитетима комуникације - објашњава проф. др Бојана Димитријевић, специјалиста медицинске психиологије.
Без друштвеног живота
Епидемија је пре свега друштвени проблем, логично је да је променила друштво, објашњава социолог проф. др Никола Божиловић.
- Све је другачије, односи међу људима су другачији, људи су се током епидемије отуђили једни од других, више немате присније контакте, а ако их имате, они нису више толико присни јер су засновани на страху. Не можете да одете у бисокоп, на концерт, породичну представу, а без духа, без култутре, човек није више човек јер он је одређен културом. Нема социјалног живота, присиљени сте да живите у оквиру своје породице, јер се ту осећате најсигурније и то су велике промене - објашњава професор Божилович.
У епидемији се све мења, од политике, приоритета, друштвених и економских односа, па све до свакодневних ствари. У зависности на који начин се прихвата новонастала ситуација, где се налазите и на којој друштвеној лествици, зависиће можда и исход борбе, не здравствене колико економске, психолошке и друштвене.
- Епидемија је за неке мајка за неке маћеха, неко ће ту изгубити неко добити. Нижи друштвени слојеви у оваквим случајевима пролазе лошије, док је овим другима много лакше да се изборе. Ипак, све зависи који аспект посматрамо, постоје и позитивни елементи, али је више негативних. Лажне вести, разне групе попут антиваксера, ту долази до изражаја слој необразованих људи, који воле да се истакну и користе прилику - објашњава професор Божиловић.
Епидемија нас је променила дефинитивно у смислу одговорности.
- Постали смо одговорнији према свом здрављу, преиспитујемо себе и своје поступке, а какви ћемо изаћи из свега овога и да ли ћемо заборавити шта нам се десило и наставити по старом, остаје нам да видимо - каже професор Божиловић.
За разлику од осталих људи, спортисти имају један додатни проблем, а то је да се они припремају да истрпе снажне напоре. Заустављање тренинга или пауза у раду може негативно да утичу на форму и здравље. И пре свега, повреде. Оне не само да вам не дозвољавају да направите резултат већ вас и склањају са терена, прича један од наших најбољи одбојкаша свих времена, Владимир Вања Грбић.
- У Светској одбојкашкој федерацији основали смо фонд помоћи који ће играчима, поготово играчима одбојке на песку помоћи да превазиђу овај период. Играчи на песку нису имали никакве турнире, примања, спонзори су им отказали... У одбојци је ситуација таква, да су играчи добијали 20 до 50 одсто мање, што је значајна цифра. За то и служе фондови да се суштински и циљано помогне онима којима је потребно - каже Грбић.
Док не стигне вакцина, живот је на чекању, али да ли деца која се баве спортом имају времена да чекају? Ипак, уз добру организацију, поштовање мера, тренинзи и утакмице су могуће без заражавања, барем код младих.
- Имам камп за децу узраста од 8 до 20 година, па надаље. Претходне године имао сам у Сокобањи 840 деце, ове године имали 303, радили смо три смене, претходне године је било пет. Наша организација је таква да увек имамо докторку са собом, обавезна дезинфекција, прање руку, обавезан преглед, дезобаријера. Ми смо од толиког броја деце имали нула заражених. На овај начин деца нису имала само спортску активност, већ су и научила како да се штите од короне, са којом ћемо морати до даљег да живимо и радимо - закључује Вања Грбић.
Димитријевић: Изазов за брачне односе
Једна од упадљивих промена односи се на партнерске и брачне и породичне односе, који су били изложени великом тесту издржљивости и квалитета од почетка пандемије, а нарочито у време карантина и непосредне упућености чланова породица једне на друге.
- Чак и ако су се људи збили у редове под опасношћу коју је донела пандемија, уколико ти међусобни односи нису имали квалитет реалне посвећености, добре комуникације, поверења и подршке, највећи број њих је дошао пред велике изазове. Ипак, нису све промене биле на лошије - некима је било довољно да се суоче са угрожавајућом ситуацијом, па да преиспитају своју хијерархију приоритета и закључе да им је до особа из непосредне околине стало више него што су претходно освестиле - истиче професорка Димитријевић.
