Које су најважније измене пензијског Закона
Ова одредба тиче се садашњих и будућих пензионера
Народна скупштина је 29. септембра усвојила измене и допуне Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Осим укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија који је и изазвао највише интересовања међу пензионерима, "Новости" доносе још неколико важних одредаба које се тичу садашњих и будућих пензионера.
1. Новац намењен пензијско-инвалидском осигурању убудуће ће моћи да се користи и за исплату новчане помоћи пензионерима са најнижим примањима. Влада ће утврђивати када је та помоћ неопходна за већину корисника као и износ који ће им бити исплаћиван. Према најавама надлежних, већ у новембру на рачуне најсиромашнијих могао би да стигне овај новац. Како објашњавају надлежни, приликом утврђивања износа водиће се рачуна о билансним могућностима Фонда.
2. Предвиђена је исплата новчаног износа као увећања уз пензију који ће зависити од финансијских могућности државног буџета и економских кретања, али притом он не сме да буде већи од 0,3 одсто БДП на годишњем нивоу. Услове, динамику и висину исплате утврђиваће Влада, а новац ће стизати из државне касе, док ће обрачун и исплату радити Фонд.
3. Уведен је другачији начин обрачуна пенала за раднике који су током рада имали стаж са увећаним трајањем, односно бенефицирани, а који одлазе у превремену старосну пензију. У случају када старосна граница снижава старосну пензију у зависности од степена увећања стажа осигурања, од сада ће се умањење рачунати у односу на ту снижену границу за сваког конкретног осигураника са бенифицираним стажом, уместо као до сада у односу на општу старосну границу од 65 година живота.
4. Измењен је и члан 15 Закона о ПИО који се односи на самосталне уплате доприноса. Према новим одредбама, уколико осигураник не поднесе захтев за престанак својства осигураника, а не плати доприносе у року од шест месеци, то својство ће му аутоматски престати. То значи да у случају да се укључи у обавезно осигурање, практично неће имати обавезу уплате доспелих неуплаћених доприноса.
5. Укида се 16 образаца од 1. јануара 2019. године, чиме ће се поједноставити процедуре, брже остваривати права, смањити обавезе послодаваца у виду попуњавања различитих пријава и њиховог достављања Фонду, смањиће се административни трошкови. Међу укинутим обрасцима је и М-4 образац. Треба имати у виду да ће ови обрасци да се примењују и даље за периоде осигурања навршеног закључно са 31. децембром 2018. године.
Ко ће бити ПРВИ затвореници СРПСКОГ АЛКАТРАЗА? Лицитира се именима ПОЗНАТИХ ОСУЂЕНИКА
6. Ступањем на снагу ових измена престаје и овлашћење Фонда ПИО да принудно наплаћује неуплаћене доприносе обуставом трећине пензије. Контрола уплате доприноса за социјално осигурање је у надлежности Пореске управе, а корисници ће примати пензију сразмерно периодима осигурања за које су уплаћени доприноси.
7. Ограничава се привременост решења о пензији, што значи да у случају да се у року од три године од правоснажности привременог решења не утврде недостајуће чињенице, износ пензије постаје коначан по службеној дужности.
8. Мења се начин обрачуна зараде из последње године рада у којој се остварује право на пензију, што ће значајно утицати на смањење броја привремених решења. Један од разлога великог броја оваквих решења је управо непостојање података о просечној годишњој заради у Републици за последњу годину рада приликом обрачуна пензије. Према новим прописима од 1. јануара 2019. године износ просечне годишње зараде израчунаваће се тако што ће се просечна месечна зарада за период од почетка календарске године закључно са месецом који два месеца претходи оном у коме осигураник стиче право на пензију помножи са 12. У случају остваривања права на пензију почетком године, у јануару или фебруару, просечна годишња зарада ће се рачунати тако што ће се просечна месечна примања за јануар те године помножити са 12.
