СРБИЈА НА ПРАГУ НОВОГ ЛЕКА ПРОТИВ КОРОНЕ? Револуционарно ОТКРИЋЕ српских научника - ускоро експериментална провера!
Пројекат је почео пре 90 дана и трајаће 18 месеци
Истраживањима заснованим на иновационој компјутерској методологији Института “Винча” већ су одабрани кандидати за лекове који би могли да делују на један од најважнијих протеина вируса САРС-ЦоВ-2, одговорног за размножавање вируса у ћелији. Пројекат је почео пре 90 дана и трајаће 18 месеци.
ИЗВЕСНО ДА ЋЕ БИТИ ПОТРЕБНА ТРЕЋА ДОЗА СИНОФАРМА: Неће ће се вакцинисати сви, само ове категорије вакцинисаних
АЛАРМАНТНО СТАЊЕ ИЛИ ЛАЖНА УЗБУНА? Др Перишић упозорио на симптоме који указују на инфаркт
ОД СУТРА НА СВИМ ПУНКТОВИМА БЕЗ ЗАКАЗИВАЊА ТРИ ВАКЦИНЕ! Након Фајзера и Спутњика, још једно цепиво можете примити ван термина
– У наредна три месеца је планирана експериментална провера резултата компјутерских истраживања у биохемијским есејима у сарадњи са Хемијским факултетом Универзитета у Београду – открива др Сања Глишић, руководилац пројекта у Лабораторији за биоинформатику и рачунарску хемију Института “Винча”.
Како наводи, наставиће се компјутерска селекција лекова за пренамену, који би деловали на друге терапеутске таргете вируса САРС-ЦоВ-2.
Лекови за пренамену ће се бирати тако да буду јефтини, нетоксични и широко доступни, са посебним тежиштем на лековима који се производе у Србији.
Докторка Глишић истиче да се испитује и могућност пренамене и моноклонских антитела за ковид 19, као и вакцина. Бројне студије су показале да бе-се-же вакцина против туберкулозе има заштититни ефекат и у случају ковида 19.
– Србија је једна од ретких земаља које производе ову вакцину – каже др Глишић.
– Наша истраживачка група је радила комјутерске анализе протеинских компонената бе-се-же вакцине, који објашњавају могући молекуларни механизам њеног деловања против ковида 19 и сугеришу њену могућу модификацију у циљу ефикаснијег деловања против ове болести.
Ови резултати наших научника су објављени прошле године у престижном научном часопису Јоурнал оф Протеоме Research.
– У оквиру специјалног програма истраживања “Ковид 19”, Фонд за науку Србије финансира пројекат COVIDTARGET. Носилац истраживања је Институт за нуклеарне науке “Винча.
– Лабораторија за биоинформатику и рачунарску хемију, у сарадњи са Хемијским факултетом Универзитета у Београду и Националном лабораторијом за претклиничке студије Универзитета у Тексасу и Националном БСЛ3 лабораторијом Института за хумане инфекције и имунитет у Галвестону (САД).
Др Глишић каже да пренамена подразумева да се за постојећи лек, који се налазе у примени, одобри нова намена за болест за коју није првобитно развијен. Од почетка пандемије у болницама широм Америке, Кине и Европе у великом броју клиничких студија је, по убрзаном поступку, у процесу пренамене испитан велики број одобрених лекова (антивирусних, антипаразитских, антикоагулантних), али досад није одобрен ниједан за лечење ковида 19.
– Уобичајени развој новог лека траје десетак година и кошта око две милијарде долара – објашњава др Глишић.
– Овај приступ, у садашњој ситуацији, није довољно брз. Пренамена лека укључује све кораке као и у случају развоја новог лека. Први корак подразумева селекцију потенцијалног лека против одређене болести. Следи претклиничко испитивање, у којем се одабрани потенцијални лек експериментално тестира “ин витро” у ћелијским културама и “ин виво” у одређеним животињским моделима дате болести да би се утврдила његова делотворност.
Она истиче да, након успешних претклиничких студија, селектовани кандидати за лекове улазе у прву фазу клиничког испитивања, у којој се проверавају могући штетни утицаји на људе. У другој фази се испитује терапијски ефекат потенцијалног лека на дату болест код људи. Ако медикамент није токсичан за људе и ако позитивно делује на одређено обољење, приступа се трећој, последњој и најмасовнијој фази клиничке студије у којој се утврђује ефикасност лека.
– У случају пренамене неког лека након што се, у претклиничким испитивањима утврди да неки већ одобрени лек делује на болест за коју није регистрован, приступа се одмах другој и трећој фази његовог клиничког испитивања – наводи др Глишић.
– Ако буду задовољени критеријуми, он се може користити за лечење те болести. Ово важи и за пренамену лекова за лечење вируса ковид 19, са тим да се друга и трећа фаза клиничког испитивања може провести по убрзаном поступку за краће време и на мањем броју испитаника, него што је то уобичајено.
Србија, тако, већ следеће године може да дође до револуционарног открића – лека који ће зауставити пошаст ковида 19.
Експериментално претклиничко тестирања кандидата за лекове селектованих у Винчи, на ћелијским културама и животињским моделима болести ковид 19, наши научници ће обавити у сарадњи са америчким колегама.
– За реализацију ових експеримената потребно је имати посебно обучене стручњаке за рад са високопатогеним вирусима и одговарајуће опремљену лабораторију БСЛ3/4 – наводи др Глишић.
– У нашој земљи тренутно не постоје услови за извођење експеримената са САРС-ЦоВ-2 вирусом, тако да ће они бити реализовани у сарадњи са америчким партнером који ће сносити све трошкове овог претклиничког тестирања. У експериментима ће се користити прототипски САРС-ЦоВ-2 вирус и његов агресивнији мутант Д614Г вирус.
