Насиље на Интернету треба одмах пријавити: Кључ превенције је отворени дијалог деце и родитеља
Едукатори Националног контакт-центра на броју 19833 и у разговорима уживо са децом, родитељима и наставницима имају задатак да осветле дигиталне технологије као саставни део живота које пружају могућност за напредовање, образовање, бржу комуникацију, истраживање, забаву.
Сваки случај угрожавања безбедности деце и младих на интернету и друштвеним мрежама треба обавезно пријавити Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету на број 19833 или путем платформе pametnoibezbedno.gov.rs чим се догоди, а ако поруке садрже претње насиљем, ухођење, напастовање, дечју порнографију и сл., потребно је, поред Центра, неодложно обавестити и полицију.
Како бисмо себи и својој деци пружили безбедно дигитално искуство и спречили сајбер-злостављање, о њему морамо отворено разговарати одмах када га уочимо, и то са онима на које смо највише упућени: родитељи и наставници с децом, а деца са својим најближима и вршњацима. Важно је и на време потражити помоћ стручњака и институција, заједничка је порука Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету и програма Нова писменост.
– Интернет и друштвене мреже за свакога у Србији морају бити пре свега безбедан простор. Дигитална писменост, стално учење и превенција кључне су вештине за нас и нашу децу. Кроз националну Стратегију развоја дигиталних вештина, платформу „Паметно и безбедно”, Владин пројекат „Дигитална експедиција” и друге активности, Министарство ради на јачању дигиталне писмености деце и одраслих, што је услов за дигиталну безбедност, али и за просперитет нашег друштва - навела је министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.
Едукатори Националног контакт-центра на броју 19833 и у разговорима уживо са децом, родитељима и наставницима имају задатак да осветле дигиталне технологије као саставни део живота које пружају могућност за напредовање, образовање, бржу комуникацију, истраживање, забаву. Према речима Емине Бековић из овог Центра, те технологије са собом носе и многе ризике и злоупотребе, па је дигитална писменост неопходна вештина за сналажење у 21. веку.
Више од петине грађана (22 посто) не зна на који начин би се заштитили од злостављања на интернету, а ове године је 37 посто испитаника доживело непријатност у онлајн простору, за четири процентна поена више него 2020. Преко 44 посто млађих од 25 година имало је непријатности у комуникацији путем интернета, налази су ЦеСИД-овог истраживања дигиталне писмености за програм Нова писменост, који партнерски воде Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и организација Пропулсион.
– Институције, грађани, невладин сектор, новинари и уосталом сви ми који смо онлајн, морамо свакодневно заједнички да унапређујемо дигиталну писменост, истакао је Дарко Соковић, директор програма Нова писменост. Без обзира на то јесмо ли стални или повремени корисници интернета, медијске куће, инфлуенсери, креатори садржаја, деца, родитељи, бизнис или државна управа, сви смо медији. Уз ту улогу долази обавеза одговорног деловања у онлајн свету, па пре него што поставимо било који садржај на некој од мрежа, размислимо још једном да ли тиме некога угрожавамо, вређамо или застрашујемо. Свако има право на сигурно онлајн и офлајн окружење- поручио је Соковић.