НЕРЕАЛНА ПОЈАВА СТИГЛА У СРБИЈУ: Апокалиптичне сцене на путевима, сви се питају ШТА СЕ ДЕШАВА?! (ВИДЕО)

Већ данима на друштвеним мрежама кружи видео из Војводине на којима возачи изненада улазе у облак прашине у којем видљивост нагло опада на нулу. Судећи по снимцима који су се прошлог уторка појавили на друштвеним мрежама реч је о олуји са доста прашине, са пљусковима, грмљавином и олујним ветром. На нијма се може видети и како ветар подиже прашину и у потпуности смањује видљивост на отвореном, па је возачима јако тешко да возе кроз њу.

Ова појава позната је као прашинска олуја, а метеоролог Бојан Цветковић каже за Euronews Србија да последице ове појаве нису проблем за здравље људи, осим што одређене тегобе могу да осете они са респираторним упалама. Међутим, прашинска олуја свакако може да утиче на фунционисање становништва, нарочито зато што на њу људи нису навикли.

Како објашнајва, у облак овакве прашине се уђе изненада, па је људима, нарочито ако су возачи, јако тешко да реагују благовремено.

-То је јако брз процес. У кратком временском периоду се развије облак са интезивним хоризонталним струјањима. Ви тако практично имате зид песка који може да утиче на неки процес. На пример, пошто су мале просторне размере, возач није у стању да примети то на некој већој раздајини, и с обзиром да се брзо креће у пар секунди може да уђе у центар једне овакве творевине у којој концетрација нарасте до неколико хиљада микрогарама и практично обори видљивост на нулу - каже Цветковић. Како додаје, уколико човек није навикнут на такву поремну, а код нас се то дешава јако ретко, онда она може да изазове и неку последицу у виду саобраћајне несреће.

Цветковић објашњава и да постоји разлика између сахарског песка који је већ од раније познат Србији, и прашинске олује.

-Основна разлика је по извориштима и механизму настанка. Песак је по својој величини знатно већи од честица прашине које ми имамо у нашим крајевима. Пешчане олује доминантно настају у аридним и семиаридним областима као што су област Северне Африке, Сахара, евентуално Блиски исток. У суштитни важно је да су равне. Овде су такође атмосферски процеси великих размера. Овде најчешће имате формирање циклона у Медитерану, као великог система, са пречником око 2.000 километара и великим ветровима. Они подижу ваздух, самим тим и честице прашине. С друге стране, имате јака узлазна струјања која све то носе даље и то даље, на пример до дестинација као што је Србија - рекао је он.

Какве су последице по здравље?

Цветковић каже да већих и озбиљнијих последица по здравље људи нема, али наглашава да сметње могу да осете једино они који већ имају одређене респираторне проблеме.

-Са обзиром да су те честице тако мале, ти продори се не дешавају тако често. У најекстремнијим ситуацијама буде 150 микрограма по метру кубном, али те концетрације не делују на дужи временски период. Тако да ми то осећамо евентуално један до два дана, и поново су изражене групе људи осетљиве на рецимо респираторном пољу и тако даље и никако не представља панику за здравље људи - каже он.

Међутим, како наводи, иако нема озбиљнијих последица по здравље, оне могу да постоје када је у питању живот људи. Такође, како додаје, све зависи и од тога који део земље је у питању.

-Ово о чему сад причамо у нашим просторима може да буде далеко опасније, али не на здравље људи већ на живот људи. Сушно време исуши земљу, створи се довољно честица прашине које настају због ратарске произоводиње и онда се то носи даље. Војводина је добро толо за то, јер она највише алувијалних депозита има ту, зато што је некад било панонско море, а додатно обродом земље и уситњавањем површинског слоја земље ви правите све честице све мањих и мањих дијаметара. Тако потребно је само поље ветра да подигне те честице и да дође до стварања ових рецимо пешчаних, односно прашинских олуја - каже он.

Додаје, да није реч само у Војводини, већ су на удару сви делови земље где постоји пољопиривредно имање које услед одређеног деловања ветра, може да постане потенцијални извор за настанак овакве олује.

Како и да ли може да се спречи ова појава?

Цветковић наводи да су овакве промене пре свега изазване климантским променама.

-У наредним деценијама, нашим целокупним деловањем можемо да утичемо. Конкретне ствари можемо да применимо пракси. На пример, након пољопривредне производње у некој области, то земљиште не би требало да остаје голо и изложено ерозији и ветру. У том случају би могло да буде покривено неком врстом биљке која брзо напредује - каже он.

Како каже, биљке су добар пример како да се првобитно реагује, јер се на тај начин спечава даља ерозија површине земље.

-Друга ствар могла би да буде изградња ветрозаштитних појасева у такве саобраћајнице, затим информисање грађанства да то у одређеним областима у Србији може да се деси. Дубљу анализу бих ипак оставио стручњацима из других области, као што је пољопривреда - рекао је.

Извор: Србија Данас/Euronews