ОДЛУКА НЕМАЧКЕ ПРЕДСТАВЉА КРАЈ ШЕНГЕНА?! Путовања Срба у ЕУ више неће бити иста: Постоји могућност одбијања на свим немачким копненим границама, хоће ли друге земље да следе пример Берлина?!

Немачка, наиме, од 16. септембра уводи привремене контроле на иницијалних шест месеци на свим својим копненим границама. Строжа гранична правила, наводе власти, омогућила би “масовно повећање” у одбијању азиланата и помоћ у борби против исламистичког тероризма и озбиљног прекограничног криминала.

Такође имају за циљ заустављања рута кријумчарења људи.

Да ли је ово почетак краја Шенгена?

Како је то сумирао “Дојче веле”, границе “без шавова” и слободна путовања су суштина Шенген зоне – сем ако нисте немачка централно лева федерална коалициона влада коју су управо уздрмали историјска изборна победа деснице - АфД на првом месту на покрајинским изборима у Тирингији и друга у Саксонији – и смртоносни терористички напад ножем – у којем је због убиства троје људи ухапшен Сиријац са наводним везама са Исламском државом. Он је ушао у Европску унију (ЕУ) преко Бугарске 2022. као азилант. Највиши немачки званичници – укључујући председника Франка Валтера Штајнмајера и канцелара Олафа Шолца - присуствовали су меморијалној церемонији у Золингену, где се крајем августа догодио напад током фестивала поводом 650. годишњице града. Штајнмајер је тада рекао да је напад био усмерен на “језгро” Немачке као толерантне државе.

Многи су критиковали немачке миграционе политике након напада у Золингену.

Напад у Золингену подстакао је, не само дебату о имиграцији, већ и о криминалу, са 44 одсто испитаника који су рекли да се не осећају безбедно на јавним местима, према анкети АРД почетком септембра. Чак 77 одсто је тада рекло да сматрају да су “потребне суштинске другачије политике о азилу и избеглицама како би долазило мање људи”.

А скоро две трећине од 1.309 испитаника је рекло да су за увођење сталне контроле на немачким границама.

Шолц је током церемоније у Золингену обећао да ће пооштрити законе о ножевима, појачати безбедност и организовати консултације на високом нивоу усмерене на смањење “ирегуларних миграција”. Подршка његовој влади је досегла нови минимум, према месечној анкети АРД Дојчландтренд, а следећи генерални избори заказани су за 28. септембар 2025.

Чак 84 одсто испитаника је рекло да су мање или генерално незадовољни радом федералне владе, што је највећа бројка откако је влада ступила на дужност крајем 2021.

Шта тачно планира Немачка?

Немачка ће од понедељка увести систематичније контроле копнених граница на шест месеци за људе који долазе аутобусима, возовима или аутомобилима из суседних земаља Шенген зоне – Белгије, Француске, Данске, Холандије и Луксембурга.

Поред тога, постоји могућност одбијања људи на свим немачким копненим границама у складу са европским и националним правом.

Земља је већ увела привремене унутрашње граничне контроле на копненим границама са осталим суседним земљама – Аустријом, Швајцарском, Чешком и Пољском од октобра 2023. Према немачком Министарству, овим мерама је до сада одбијено преко 30.000 људи, наводи DW. Немачки план омогућава привремено увођење систематских контрола на највише две године у пракси, кад постоји специфична претња по безбедност. Али, шенгенска правила и закон ЕУ гарантују право на тражење азила и принцип забране принудног враћања.

Ипак, пуни детаљи новог плана су тренутно нејасни, а ускоро се очекује детаљан предлог.

Бес европских земаља

Немачка је у географском и економском средишту ЕУ и граничи се са девет држава, чији ће путници сада бити подвргнути појачаној контроли и потенцијално дугим проверама које би могле да изазову гужве на границама, успоре транзит и чак утичу на економију. Према немачкој Федералној агенцији за запошљавање, око 240.000 људи из суседних земаља свакодневно путује у Немачку на посао.

У уторак је пољски министар Доналд Туск осудио најаву из Немачке као “неприхватљиву” и рекао да ће његова влада одржати хитне консултације са другим погођеним земљама.

- Пољској не треба повећање контроле на нашим границама већ веће учешће земаља попут Немачке у чувању и обезбеђењу спољних граница ЕУ – рекао је он.

Ту је и питање шта ће бити са људима којима се одбије улазак на немачким границама. Намера немачке владе је да одбије више људи и смањи “нерегуларне миграције”, али резултат би могао да буде застој оних које Немачка одбија да прими, а суседне земље одбијају да врате назад, рекао је DW-u Алберто Хорст Најдхард из Центра европске политике.

- Хаотични призори кампова могли би да обележе неке од најпрометнијих улазних тачака – рекао је он и додао да “сумња да Немачка има довољно капацитета и добро обучених граничара да ефикасно чува све своје копнене границе”.

Друге земље ЕУ могу да следе пример Немачке

Најдхард је упозорио да је реалнија забринутост да би немачки потез могао да изазове “ланчану реакцију, са земљама попут Француске или Холандије, у којима су коалициони партнери изабрани на антимигрантској платформи, како следе њихов пример”.

Слично каже и Миреја Фаро Саратс из Европског савета за спољне односе.

- Ово ће вероватно поставити преседан за друге чланице ЕУ које не подржавају много миграције - попут Пољске, Мађарске и Чешке - да тврде да се ради о некој врсти безбедносне претње – рекла је она DW-u.

Шта ово значи за Шенген?

Како пише Џон Хенли, европски дописник британског “Гардијана”, немачка одлука да пооштри контроле на границама руковођена је углавном политиком, тешко ју је оправдати законом, а задаје тежак ударац слободи кретања и могла би да стави јединство ЕУ на озбиљан тест.

- Изгледа да је намера владе да Немцима и потенцијалним мигрантима симболично покаже да потоњи више нису пожељни овде – рекао је Маркус Енглес из Немачког центра за интеграције и истраживање миграција.

Према Алберту Алеману, професору европског права Париске пословне школе (ХЕЦ), привремене немачке контроле „представљају очигледно несразмерно кршење принципа слободног кретања унутар Шенген зоне“.

- То неће бити у складу са законима ЕУ, али да ли ће одвратити Шолца да настави даље? – упитао је он.

Кристофер Вратил са Универзитета Беч оптужио је Берлин да “управља као да је АфД (већ) на власти”.

У игри и економска вредност Шенген зоне. Према извештају Фондације Бертелсман још из 2016. процењује се да би поновно увођење унутрашњих граничних контрола коштало Европу око 470 милијарди евра током деценије. Гералд Кнаус, председник Европске иницијативе за стабилност, довео је у питање ефикасност мера.

-Унутрашње граничне контроле које имају било какав ефекат значе крај Шенгена - оценио је он на “X”, додајући да би то захтевало “федералну заштиту границе и ограде око Немачке” и да “неће успети ако суседи не буду заинтересовани за учешће”.

Шта нова правила за улазак у Шенген значе за Србију?

Путовања грађана Србије у земље ЕУ претрпеће ускоро велике промене, пошто је најављено ступање на снагу два нова система који доносе додатна правила за улазак у простор Шенген зоне.

Од 10. новембра ће на снагу ступити систем "контролне зоне" ЕЕС (Entry-exit или Улаз-излаз систем), а до средине 2025. године и ЕТИАС (Европски систем за одобравање путовања), чија је главна карактеристика увођење "инстант виза". Нова правила се односе на тзв. треће земље чији су грађани до сада углавном без виза улазили на простор ЕУ, иако нису били њени чланови. У тој групи је око 60 земаља, укључујући Србију.

Србија Данас/Блиц/Аутор: Милијана Миликшић/Пренео: П.С.