Овај град у Србији је тренутно највеће ЖАРИШТЕ ЕПИДЕМИЈЕ малих богиња! Зараза ће тек да букне у септембру када се деца врате у школу

Најтежа је ситуација је у Новом Пазару, где је епидемија малих богиња пријављена 7. маја 2024. године. Лекаре нису изненадили ове бројке, јер је у том граду најмањи обухват вакцинисане деце. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" током 2022. године у том граду вакцинисано је тек 27,9 одсто малишана MMR вакцином која штити и од малих богиња.

Ситуација се ни данас није значајно променила по том питању. Према речима директора Завода за јавно здравље у Новом Пазару, др Шефадила Спахића број правовремено вакцинисане деце је између 30 и 60 одсто, што је далеко од жељеног обухвата који је 95 одсто и који може да обезбеди добар колективни имунитет.

MMR вакцина која штити од три заразне болести (мале богиње, заушке и рубеола), даје се деци са навршених годину дана, док се друга доза даје пред полазак у школу у седмој години живота. Последњих неколико годину у Новом Пазару вакцинише се тек свако треће дете, те се створио огроман "резервоар" осетљивих малишана. То значи да у том граду може да "букне епидемија" која тешко може да се заустави, јер је реч о вирусу који се брзо и лако шири.

Вирус малих богиња је један од најзаразнијих. Истраживања су показала да уколико 10 људи борави у једној соби и изложени су вирусу, девет ће се заразити. Морбиле нису исто што и варичеле (овчије богиње). Морбиле се много брже преносе, могу да дају озбиљне компликације у виду запаљења плућа, запаљења можданих овојница, па и смртног исхода.

Нови Пазар: Заражени углавном деца

Директор Завода за јавно здравље у Новом Пазару, др Шефадил Спахић каже за Euronews Србија да је епидемија малих богиња пријављена у том граду 7. маја 2024. године и да до данас имају више од 140 пријављених случајева.

- Око 80 одсто су серолошки доказани. На дневном нивоу региструјемо једно до двоје пацијената са малим богињама. Углавном су то деца узраста шест месеци до седам година. Сва деца која су оболела су са блажом клиничком сликом. За сада нема пацијената на болничком лечењу. Карактеристично је да сва та деца нису вакцинисана - навео је Спахић.

Додаје да је у Новом Пазару проценат правовремено вакцинисане деце од 30 до 60 одсто. Истиче да су као Завод предузели све неопходне мере - убрзали дијагностику и пријављивање, али да су са Министарством здравља и УНИЦЕФ-ом покренули додатни програм како би се појачала вакцинација.

- Покренули смо програм где ћемо радити са родитељима, локалном самоуправом, верским заједницама. Едуковаћемо педијатре на који начин да раде, посебно са онима који су против вакцинације - навео је он.

Србија је платила високу цену у епидемији малих богиња 2017/2018. године. Тада је заражено 5.800 људи, а преминуло је 15 особа. Међу преминулим је и четворо деце узраста до пет година. Нови Пазар је у тој епидемији био једно од жаришта епидемије. У периоду од шест месеци заражено је скоро 500 људи, преминула су два пацијента, а чак 70 одсто је било на болничком лечењу.

Додатно распламсавање у септембру

Лекари страхују да би епидемија малих богиња додатно могла да се распламса у септембру када се деца врате у колектив - школу и вртиће.

- Родитељи су у обавези да за свако дете које се уписују у вртић и школу донесу потврду да је вакцинисано. Међутим, са тим се манипулише, родитељима се 'гледа кроз прсте'. Са тим се мора престати, јер се тако прави 'медвеђа услуга' не само том детету, већ и свој осталој деци - рекао је недавно за Euronews Србија др Драгослав Поповић, саветник за имунизацију

Напомиње да ће вирус "пронаћи" све који нису вакцинисани или који нису прележали мале богиње. Није му јасно зашто данас родитељи ризикују, када постоји ефикасна вакцина који штити од те заразне болести.

Према подацима Светске здравствене организације, од јуна 2023. године до маја 2024. године у Европском региону СЗО регистровано је 131.015 случајева морбила, од којих 127.139 (97 одсто) у 10 земаља: Казахстан (1/3 случајева), Азербејџан, Руска Федерација, Киргистан, Румунија, Турска, Узбекистан, Босна и Херцеговина, Велика Британија и Јерменија.

Од почетка 2023. године, закључно са 7. јулом 2024. године, према подацима ЕЦДЦ, у оквиру епидемије у Румунији регистровано је 20.538 случајева и 21 смртни исход узрокован морбилима. Највећи број оболелих (66,3 одсто) чине деца узраста до девет година, док је 90,4 одсто случајева са познатим вакциналним статусом невакцинисано.

Осим Румуније, пораст броја случајева морбила од почетка 2024. године у земљама у окружењу евидентан је и у Босни и Херцеговини, где је закључно са 17.7.2024. године регистрован 6.491 случај и један смртни исход узрокован морбилима, као и у Републици Српској где је током 2024. године регистровано 296 случајева морбила, од чега 222 (75%) на територији Бијељине.

У периоду 2020–2022. године у Европском региону СЗО обухват првом дозом MMR вакцине је пао са 96 одсто на 93 одсто, а другом са 92 одсто на 91 одсто, па је тако 1,8 милиона деце остало невакцинисано. За време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација MMR вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата.

Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата MMR вакцином у последњих 20 година. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1 одсто, а у 2021. години свега 74,8 одсто. Обухват другом дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8 одсто. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3 одсто, а пре уписа у први разред основне школе 89,5 одсто.

Постигнути обухват MMR вакцином у другој години живота у 2023. години је износио 84,5 одсто, а пре уписа у први разред основне школе 91 одсто.

Извор: Србија Данас/Euronews