Ово црквено здање је јединствени драгуљ српске архитектуре: Црква са непознатим ктитором и фрескама које одушевљавају

Богородичина црква у Доњој Каменици по много чему је најнеобичнија црква у читавој Србији. 

Смештена у центру села које је удаљено 13 километара од Књажевца и подно Старе планине, ова лепа средњовековна грађевина и данас је прилично мистериозна и неистражена, а оно што се о њој зна заправо отвара много више питања, него што даје одговора, пише Курир.

Сама архитектура Богородичине цркве прилично је необична и некарактеристична за ове крајеве. Иако релативно малих димензија, грађевина има куполу и спрат, али и два звоника због којих се стиче утисак много веће грађевине. Настала је под утицајем мешавине два стила - византијског и романског, а читав изглед донео јој је и надимак - српски Нотр Дам, због необичног изгледа за православне цркве и због сличности са црквом Нотр Дам у Париз у посвећеној Пресветој Богородици која је саграђена у готском стилу.

Да ствар буде интересантнија - ово није једина необичност када је у питању ова црква.

Мистериозни ктитор

Црква Пресвете Богородице изграђена је у првој половини 14. века, али је њен ктитор непознат. На основу ктиторске композиције зна се да је цркву подигао Михаило, а српски истраживачи мисле да је црквица задужбина Михаила Анђеловића, великог војводе деспота Лазара Бранковића.

Постоји и прича да је цркву саградио Бела Урош, брат деспота и цара Михаила III Шишмана, као и могућност да је у питању био неки локални племић, а не члан владајуће династије, па заправо прави ктитор све до данас остаје непознат.

Како је црква некада изгледала?

Богородичина црква је деценијама била у руинираном стању. Тако је дочекала и почетак 20. века. Забележено је да је 1932. знатан део олтарског простора био у рушевинама. Конзерваторски радови и истраживање околине окончани су тек 1958. године, а археолошка ископавања тада су открила некрополу у близини цркве из периода од 14. до 17. века. Осим вредних материјалних налаза око саме светиње откопано је и преко 70 гробова.

Захваљујући ктиторској композицији сачуваној у доњем нивоу цркве на којој се види њен некадашњи изглед, зна се да је некада имала и дрвену спољну припрату са спратом. Она није обнављана, па су од ње данас видљиви само камени темељи.

Богородичина црква у Доњој Каменици налази се под заштитом као споменик културе од великог значаја.

Фреске у цркви су прави српски бисер

Ова црквица позната је и по специфичним фрескама од којих су неке јединствене у читавом православном свету.

Осим израде, и поједини прикази на фрескама необични су и посебни - Свети ратници Теодор Тирон и Теодор Стратилат приказани су загрљени како јашу на коњима, Тајна вечера специфична је по распореду седења Христоса и апостола, а у једној од кула налазе се и фреске из циклуса живота и страдања Свете Петке на којима је светитељка приказана обнажених груди што је јединствено у хришћанском свету. У доњој зони цркве су и три ктиторске композиције које јасно показују да је деспот Михаило заправо био ктитор ове Богородичине цркве.

Већини фресака у доњем нивоу цркве оштећена су лица, а сматра се да је ово учињено за време турске владавине овим просторима, али постоје и тврдње да је реч заправо о обичају који корене има у паганском веровању.

Наиме, по овоме, особа која би одломила малтер са очију фреске, могла би да поврати вид или излечи какву другу болест. Ако је ова теорија тачна, оштећења су могли направити и хришћани који су на тај начин покушавали да излече неку своју бољку.

Извор: Курир