ПОКОЈНОМ МИРОЉУБУ ЈЕ РАЗЛУПАНА ГЛАВА, А ШЕТА СЕ ПО СРПСКОМ СЕЛУ: Последњи сусрет је имао са бака Вером!
Питомо космајско село Бабе до сада је широм Србије било познато по свежем ваздуху, остацима ископина из доба римског војсковође Бабелијуса, а како ствари стоје, од сада ће Бабе бити познате и по духу врло незгодне и осветољубиве нарави!
Наиме, већ дуже времена многи мештани Баба са првим сумраком се закључавају у своје куће. Разлог је појава нечастиве силе, односно духа који, како тврде Бабљани, иде по селу тражећи некога који би постао његова жртва. Оо свему судећи, зна се и идентитет духа: то би, како мисле многи у Бабама, могао да буде само покојни Мирољуб!
ШОК СНИМАК: Медвед умало настрадао због БАХАТОГ возача, коментари на Инстаграму само пљуште (ВИДЕО)
ОД БИЗАРНОСТИ ДО ПРАВОГ ХИТА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Печено прасе, трубачи и весеље у Сурчину због смрти таште? (ВИДЕО)
ШАРЕНА ЈЕ ПРАВА ШУМАДИЈСКА РЕКОРДЕРКА: Крмача тежи невероватних 500 килограма и опрасила у цугу 28 прасића (ФОТО)
Мирољуба су нашли разбијене главе
Мирољуб је, како се сазнаје, за живота био опак човек и нико га у селу тих шездесетих година прошлог века није волео. Био је пијанац и свађалица и није имао породицу, али је волео да спопада туђе жене и то је врло често радио.
- Мирољуб је навукао гнев мештана, јер је силовао!
Тиме је навукао гнев свих мештана који никако нису успевали да га приведу правди, јер силоване жртве нису смеле из страха да сведоче против Мирољуба.
Прича се да су га једног јутра пронашли мртвог на њиви, разбијене лобање. Претпоставља се да га је неко затекао на делу, како злоставља неку сељанчицу, и на месту га убио.
Прошло је од тада пола века, на Мирољуба су сви већ и заборавили, све до прошле зиме.
Ноћу се смуца висок човек са брковима
Половином фебруара, прочуо се глас по Бабама да се ноћу по селу смуца високи човек са брковима, тамније пути, сав у дроњцима.
Многи су помислили да је у питању неки мигрант који је из Београда уточиште нашао у селу под Космајем, или напросто нека скитница у потрази за парчетом хлеба, али онда је, два дана касније, једна жена пријавила да ју је око 23 часа увече, испред куће напао високи мршави мушкарац из чијих су очију излазиле праве мале црвене муње!
Дух Мирољуб храма на једној нози
Ту је већ враг однео шалу. Кад је жена, која се у Бабе доселила пре годину дана, описала нападача, најстарији мештани села више нису имали дилему: по опису, био је то пљунути Мирољуб, кога су сахранили још пре пола века! А да нема никаве дилеме о идентитету мистериозног напасника, схватили су сви кад су сведоци описали да је храмао на леву ногу, а то је био Мирољубов телесни недостатак за живота.
Ускоро су Мирољуба почели да виђају и други Бабљани, а од краја фебруара па до данашњег дана, увече у селу готово да нема живе душе. Нико не жели да ризикује да се сретне са оним који је и за живота био оличење зла, а ко зна какав је сад, као дух.
Баба Вера га је последња видела
Последњи пут Мирољуб је виђен код куће баба-Вере која живи сама и једва је преживела сусрет са овим духом. Од тада не сме никоме да отвори врата и једва је пристала да за новине исприча о свом сусрету са покојним Мирољубом, па и то је урадила кроз затворена врата.
Страшно је то било, сине! Таман ме први сан у"ватио, кад чујем, пас се нешто узмувао по дворишту па лаје. Ја изађем да га смирим, кад нешто ме зграби за раме. Ја се окренем и кад нисам одма" од страха мртва пала! Испред мене стоји она несрећа Мирољуб, памтим га још док је жив био. Ни сад се к"о дух није ништа променио, исти онај зли осмех и оне урокљиве очи - прича баба Вера.
Отворио уста, ко да "оће нешто да каже, а језик му, боже ме прости, личи на змију! Почнем ти ја да вриштим из свег гласа, разбудим првог комшију који на прозор са пушком излетео, а Мирољуб ти нестаде к"о руком однесен. Од тад ти ја ни увече, а ни преко дана, ником непознатом не отварам. Шта треба, да ме она несрећа опет нападне - жали се баба Вера.
Вулканизер духу запретио
И вулканизер Миливоје из Баба сведочи о сусрету са космајским духом. Каже, имао је среће да га није напао, а Миливоје верује да је то зато што се Мирољуб сећа његовог ударца.
Видиш, пријатељу, какве су ми шаке, к"о лопате! Е, само да је навалио на мене, не би се добро провео. А видео сам га као што сад тебе гледам. Стоји само тако у дворишту усред ноћи и не мрда се. Ја изађем и повичем: "Који си ти, шта тражиш овде?", а он лепо каже: "Мирољуб, што ме убисте ономад". Ја викнем: "Сад ћу ловачку пушку да изнесем, да те утепам к"о зеца", а он се мирно окрете и оде кроз капију. Ма, к"о и да није изашао, него некако нестаде, као магла - каже Миливоје, који није желео да се слика за новине. Јер како каже, неће да га Мирољуб додатно узме на зуб!
Како било да било, Бабљани се с првим мраком и даје закључавају у своје куће, а бели лук им је, злу не требало, увек при руци.
