"Последњи загрљај са њим никада нисам заборавио" Нема више живих који су срели ТЕСЛУ!

Најближи рођак Николе Тесле, Вилијем Бил Тербо, преминуо је 14. августа, у 89. години, у својој кући у Њу Џерзију.

Тербо је био унук Теслине рођене сестре Ангелине, која се удала за проту Николу Трбојевића. Имали су петоро деце - Вилијамовог оца, такође Николу, и још два сина и две ћерке.

Рођен 10. априла 1930. године у Детроиту, Вилијем Тербо је дипломирао техничке науке на Универзитету "Перђу" (Пурдуе University) у Западном Лафајету у Индијани. После завршетка факултета радио је у Лос Анђелесу на пројектима свемирског и ракетног наоружања који су носили ознаку "строго поверљиво". Од пензионисања 1973. године до краја живота неуморно је, широм света, организовао трибине и промовисао Теслу и његово месту у историји. Сматрао је својом дужношћу да сачува, истакне и што више промовише име и личност славног научника. Био је и учесник многобројних међународних скупова посвећених српском генију из Смиљана.

- Он је један од 13 апостола науке - говорио је Тербо. - Његов реноме међу научницима никада није доведен у питање.

Са супругом Бојаном, из Србије, која му је била стална подршка у активностима промовисања живота и дела Николе Тесле, често је долазио у Београд. Последњи пут априла 2015. године, када је промовисао документарни филм Џозефа Сикорског "Кула народу" о свом славном претку. Том приликом, једини тада живи сродник славног научника, за "Вечерње новости" говорио је о деда-ујаку:

- Много сам поносан на то што имам четвртину Теслине крви. Једини сам наследник славне лозе и вероватно последњи живи човек који се сусрео са Теслом. Када умрем, прекинуће се и та крвна линија.

У врло емотивној исповести, са усхићењем и сетом Вилијем Тербо је говорио и о последњем сусрету са Николом Теслом, када га је, као деветогодишњак, посетио са мајком у хотелу "Њујоркер":

- После одмора на обали Њу Џерсија, неколико дана провели смо у Њујорку. Сећам се да ме је мајка средила за излазак у тада чувени Радио сити театар, а када смо изашли из хотела, обавестила ме је да ћемо пре тога посетити очевог ујака. Данас, можда, звучи смешно, али сећам се да нисам био нимало срећан због те посете, јер ми је као детету забава била на првом месту.

Очекивао је, како је причао, класично руковање, али је уследило изненађење.

- Тесла ме је загрлио и пољубио - сећао се Тербо. - Сећам се и мајчиног разговора с њим. Бринула је да ли се добро храни, има ли новца, да ли се виђа са неким. Наша посета трајала је око сат. Тек у познијим годинама открио сам дубљи смисао тог сусрета. И ја сам, баш као и деда Тесла, као дете изгубио старијег брата. Верујем да се, гледајући ме, присетио свог рано преминулог брата и да је, показујући своју нежнију страну, хтео да ми укаже на то да делимо исту судбину.

Касније, све анегдоте и породичне приче о Николи Тесли, Тербо је слушао "из прве руке", од свог оца Николе Трбојевића.

- Као инжењер, мој отац се са својим ујаком често саветовао и посећивао га је - причао је Тербо, за "Новости". - Причали су о својим конструкторским радовима, али и о породичним стварима. Имали су исти, бритки хумор. Обојица истраживачи, на сличан начин комуницирали су и са другима. У једном од тих разговора причали су и о женама. Мајка се тих дана жалила да је отац запоставља због рада, а Тесла је мом оцу рекао да су и жене и изуми "целодневни посао" и да је немогуће имати оба.

Открио је Тербо и још једну "тривијалну недоумицу":

- Тесла је имао нормалан, мушки глас, никако пискутав, како су преносили поједини истраживачи. Годинама сам слушао и приче о Тесли као о ексцентричном научнику, окренутом себи, суздржаном у опхођењу са другима, посебно са децом. Моје сећање је сасвим другачије. Последњи загрљај са Николом Теслом никада нећу заборавити.

УЈАКУ ЗА ПОНОС

Све петоро деце Ангелине и Николе Трбојевића завршило је факултет, а четворо од њих били су доктори наука. Никола Трбојевић, Ангелинин и Николин син, а отац Вилијема Тербоа, био је цењени инжењер, математичар и проналазач. Светско признање доживео је за изум хипоидног зупчаника, незаобилазног елемента аутомобилских мењача.

Верујем да су мој отац и Тесла делили много више заједничког од истог имена и интересовања за науку - рекао је Вилијем Тербо.

- Иако је Тесла био 30 година старији, били су одгајани на сличан начин. Обојици су очеви били православни свештеници, били су високи, атлетски грађени, похађали су сличне школе, и кратко радили у Будимпешти пре одласка у Америку.