ПОЗДРАВ ИЗ КАЊОНА РЕКЕ ВРАТНЕ: Природа кањон премостила са три највиша камена моста у Европи
Да сам у наслову текста ставио да сам прешао са једне на другу страну кањона дубоког четрдесетак метара и широког тридесетак метара, иако људска рука две литице кањона није спојила никаквим мостом, а нисам се спуштао у кањон, нити користио параглајдинг, читаоци би помислили да то није могуће и да измишљам.
И били би у праву, да није у питању кањон реке Вратне у Источној Србији, четрдесет километара од Неготина, недалеко од Брзе Паланке. Јединствен споменик природе у Европи. Чине га брза и бистроока планинска речица Вратна, дуга 24 километра, кањон и три камена моста, у облику лукова, која спајају две стране кањона.
Мостови су природни а ми можемо само да нагађамо да ли су они дело божијих руку, како сматрају у оближњем манастиру или реке Вратне, која испод њих весело жубори, журећи према свом ушћу у мутни Дунав, како тврде научници.
ЧИМ УГЛЕДАТЕ ОВАЈ ИЗЛОГ, ПОЖЕЛЕЋЕТЕ ДА КУПИТЕ СТАН
ВУКОВСКО, МЕЂУ КУПРЕШКИМ ГОРАМА: Село прелепе природе и великог страдања српског народа
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ НЕ МАРИ ЗА ПРЕТЊЕ МИЛОГОРАЦА: Путујем у Црну Гору, по сваку цену!
Кањон Вратне почиње од ограде истоименог манастира, који је почетком 14. века, у време владавине краља Милутина Немањића подигао архиепископ Никодим.
Мада сам у Вратну стигао само са намером да посетим манастир и сестринство које води сестра Мартина, доскорашња директорка музичке школе у Књажевцу, изнебуха сам донео одлуку да се испнем до крста који се налази на стенама изнад манастира и изблиза погледам чувене камене славолуке.
Како у манастиру нису имали никакву другу обућу, на успон сам кренуо у ципелама. Пут води заобилазно, кроз густу храстову шуму, кроз коју су речне бујице направиле бројне вододерине. Као и кад сам овде долазио пре месец дана, пењући се према крсту поново сам имао срећу да се сусретнем са јеленом лопатаром. Није се уплашио. Мирно ме је погледао и скренуо у шуму. Монахиње причају да их у крају око манастира има много. Осим јелена, у овој шуми има муфлона, 57 врста птица, 10 врста слепих мишева, степских творова, видри, јазаваца, куна...
Последњих двадесетак метара до крста је стрми каменити успон, па су планинари из Неготина на стене причврстили дебело уже. Код знамења затичем две девојке, са младићима.
Од крста се пружа леп поглед на манастир и долину која се од њега простире, али крст се налази на ивици оштрих стена и довољна је мала непажња па да човек изгуби равнотежу и суноврати се низ камењар.
Са друге стране, „на дохват руке“, на растојању стотинак метара један од другог налазе се прва два камена моста, преко којих се може прећи прећи на супротну страну кањона.
Мостови су витки и уски, по изгледу лукова подсећају на Стари мост на Неретви у Мостару и прелазак преко њих је опасна и беспотребна авантура. Посебно у ципелама са глатким ђоном. На пола моста сам се покајао што сам кренуо. Поглед у кањон дубок 30-40 метара подједнако фасцинира и плаши. У једном тренутку сам помислио ако паднем да би вест о томе требало објавити под насловом: "Сломио врат у кањону Вратне".
ИСПОВЕСТ ПРАУНУКА ЖИВОЈИНА МИШИЋА! Открио НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ живота СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ
ОВО ЈЕ ЋЕЛИЈА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА: Песма коју је урезао на зид, више није видљива, а носи јаку ПОЛИТИЧКУ ПОРУКУ
ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ О СПОМЕНИКУ НА ГАЗИМЕСТАНУ: Унутрашњост крије велику тајну! (ФОТО)
Због тог сам до друге стране водио рачуна да више ни једном не погледам у амбис испод себе а о вађењу телефона из џепа и фотографисању није било ни говора. На крају себи сам обећао да више нећу правити овакве глупости.
С друге стране, низ стрму козију стазу, са које ситан камен бежи испод ногу, спустио сам се у кањон, до речице Вратне, преко које је направљен мали дрвени мост. Поглед на два моста изнад кањона делује нестварно. У подножју мостова налази се неколико пећина, из којих допире шум воде.
Посету трећем каменом мосту, трећем прерасту, како га стручно називају, оставио сам за неку следећу прилику, јер је удаљен око два километра.
Мрзело ме да се поново пентрам уз стрму страну, па сам одлучио да покушам да до само две стотине удаљеног манастира стигнем кроз кањон. Дуго није било правих киша, река је доста пресушила, па сам успевао да, прелазећи са једне на другу страну воде, пређем око 150 метара.
Вода је бистра, амбијент помало нестваран. Као да се налазите у неком другом свету, далеко од цивилизације. Међутим, кад сам помислио да сам испао паметан што сам одлучио да идем низ реку, наишао сам на препреку коју нисам могао да савладам. На самом излазу из кањона, недалеко од места где се у Вратну улива мањи поток, вода је дубља од једног метра, а са обе стране воде су окомите и глатке стене. Кроз бистру воду је безбрижно јурило десетак пастрмки, које очигледно нису навикле да их на овом неприступачном месту неко узнемирава.
МАНАСТИР ТУМАНЕ ЈУЧЕ ПРОСЛАВИО 630 ГОДИНА: Литургији присуствовало 3.000 верника
ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О ТРАГИЧНОЈ СУДБИНИ СРБА КРАЈИШНИКА – Јово Бајић: Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
ШОК У УЖИВО ПРОГРАМУ! Шаман ушао у студио и почео да СКИДА ЦРНУ МАГИЈУ СА МАРИЋА, па рекао ОВЕ речи! (ВИДЕО)
Одлучио сам да се не враћам, већ да се на том месту успнем уз стрму страну, заобиђем стене и после њих се спустим до речице и манастира. И опет погрешио. Требало ми је 15 минута да савладам стрмину од неких 10-15 метара. Лавина земље и камења се под ногама одрањала у реку, ретко шибље за које сам се хватао се са кореном чупало из танке земљане подлоге, а камење за које сам се хватао крто, испуцало од снегова и хладноће.
До реке с друге стране сам стигао прашњав, упрљане гардеробе и подераних ципела. Колико сам могао, опрао сам се у бистрој води, савладао жицу којом је ограђено манастирско имање и сусрео се са забезекнутим погледом једне монахиње, која је крстећи се исказивала своје чуђење због тога што се не враћам "куд и сви људи", већ кроз кањон. Одакле ко зна откад нико није бануо.
