СЛАВИМО СВЕТЕ АПОСТОЛЕ АРИСТАРХА, ПУДА И ТРОФИМА И СВЕТОГ МУЧЕНИКА САВУ ГОТСКОГ: Ову молитву данас треба да изговоре сви који су у невољи
Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим су хришћански светитељи, који спадају у седамдесеторицу апостола.
Српска православна црква слави данас Свете апостоле Аристарха, Пуда и Трофима, као и Светог мученика Саву Готског.
ДОЖИВИТЕ ГЛАМУРОЗНО КАМПОВАЊЕ: Откривамо најлепша места за глампинг која Србија нуди (ФОТО)
СВИ НА АДУ! ЗА СЕРГЕЈА! Студенти Економског факултета организују ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР
ПРИЧА ЗБОГ КОЈЕ ПЛАЧЕ ЦЕЛА СРБИЈА: Ану и Сашу сиромаштво одвојило од породице, загрлили мајку после 15 година (ФОТО)
Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим су хришћански светитељи, који спадају у седамдесеторицу апостола.
Аристарх је био епископ у Апамији Сиријској. Помиње га апостол Павле неколико пута (Дела Ап. 19, 29; Колош. 4, 10; Филим. 23.). У Ефесу је био ухваћен са Гајем од народа, који се дигао против Павла. Колошанима пише апостол Павле: поздравља вас Аристарх који је са мном у сужанству. А у посланици Филимону назива Павле Аристарха помагачем мојим, заједно са Марком, Димасом и Луком.
Пуд је био угледан грађанин римски. Апостол Павле га спомиње једанпут (ИИ Тим. 4, 21). Дом Пудов је био најпре уточиште врховним апостолима, а после се обратио у цркву, названу Пастирска.
Трофим је био из Азије (Дела Ап. 20, 4) и следовао је апостола Павлу на његовом путу, На једном месту пише апостол Павле: Трофима оставих у Милету болесна (ИИ Тим. 4, 20).
Молитва
Предање каже да молитву данас треба да изговоре сви људи који су у невољама или им је протекли период био тежак:
"Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим."
За време Неронова гоњења, када је апостол Павле посечен, посечени су и ова три апостола.
У Готској страни беше сурово гоњење на хришћане. Неки кнез Готски дође у село, где живљаше овај благочестиви Сава и упита сељаке, да ли у њиховом селу има хришћана? Они га са заклетвом увераваху, да нема ниједнога. Тада Сава стаде пред кнеза и народ и рече: "Нека се нико не заклиње за мене, ја сам хришћанин."
Видећи га кнез бедна и сиромашна, пусти га с миром говорећи: "Тај нити може штетити нити користити!"
Друге године пак о Ускрсу дође неки свештеник Сансал у то село и отпразнова светлу пасху са Савом. Чуше то незнабошци, па изненадно нападоше на дом Савин, и почеше штаповима немилосрдно тући угоднике Божје, а још уз то Саву гола нага вукоше по трњу, па их онда обојицу везаше уз дрво, и нуђаху им да једу меса од идолских жртава.
Но Божји људи, сећајући се речи апостолских, одбише да једу од нечистих ђаволских жртава. Најзад осуди кнез Саву на смрт и предаде га војницима.
Пун радости пође Сава на губилиште хвалећи Господа. Познавши у њему доброга човека војници га хтедоше уз пут пустити, но Сава се веома ожалости због тога и рече војницима, да су они дужни испунити заповест кнежеву. Тада га војници доведоше до једне реке, везаше му камен о врат и бацише га у воду. Тело његово би избачено на обалу. Доцније грчки војвода Јуније Соранос, у време цара Валента, ратујући с Готима, нађе Савино тело и пренесе га у Кападокију. Пострада Сава свети у својој 31. години, 372 године.
