ВОДА ЗА МЕСЕЦ ДАНА ОДНЕЛА 20 ЉУДИ - СТАТИСТИКА НИЈЕ ДОБРА: Шта радити ако вас ухвати грч, а шта ако неко ПОТОНЕ?
Много људи прави грешке на купалиштима, а оне могу бити кобне. Инструкторка Удружења спасилаца на води објаснила шта нас може скупо коштати.
Инструкторка у Удружењу спасилаца на води Кристина Миладиновић рекла је да купање на дивљим купалиштима није безбедно за посетиоце зато што не постоји урађена инфраструктура и не постоје организоване службе као Хитна помоћ, спасилачка или редарска служба, које представљају минимум да би такво место било безбедно за боравак.
СВЕ ВИШЕ ГРАЂАНА ЖАЛИ СЕ НА СИМПТОМЕ КОЈИ СУ СЛИЧНИ КОРОНИ: Лекари Хитне помоћи синоћ имали пуне руке посла
СРБИЈА СПРЕМНА, ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ СПРЕМАН! Наша земља у сваком тренутку може да повећа ковид капацитете
ДАНАС ЈЕ КЉУЧНА СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА: Корона се шири брже него што се очекивало, да ли ће бити усвојене НОВЕ МЕРЕ
Према подацима Републичког завода за статистику, прошле године утопило се 55 особа у Србији, а само за протеклих месец дана, преносе медији, више од двадесет. Неки од њих утопили су се на неуређеним, дивљим плажама. Неке су познате широј јавности, а неке су сакривене и ушушкане између стена и дрвећа. Природа, река, чамац, на овој врућини - ко би одолео. Међутим, нису само лепе. Дивље, неуређене плаже, иако примамљиве врло често су опасне. Дешавају се незгоде и на базенима. Одговарајући на питање ко је крив када дође до утапања, она је рекла да су то ситуације када људи олако схватају савете и информације и неке едукативне мере којима се превентивно делује да до тога не дође.
Говорећи о томе шта ако се на базену ипак деси паника у води, Миладиновићева каже да на таквим местима постоји организована спасилачка служба која је професионално спремна да реагује у таквим ситуацијама. Апелује на људе да не глуме хероје, да не скачу и не пружају помоћ јер не знају како.
Има и обавештење на базенима - истуширајте се, а то није само због хигијене. Објашњава да су високе температуре напољу и када ускочите у воду где је 10 степени мање, то представља велики шок за организам, тако да треба постепено улазити у воду и расхлађивати се.
Дивље плаже треба да избегавамо, а на базену да се придржавамо мера, ако се нешто деси звати спасиоце. Вест да се мушкарац удавио у Сартију у плићаку, узнемирио је многе. Таласи су опасни. Много је теже пливати под таласима него у мирној води.
- Људи често и прецене своје способности и мисле да могу да отпливају више и онда схвате да не могу, услед чега настаје страх и паника, и онда имамо проблем - каже спасилац.
Истиче да не можемо да знамо тачне специфичности река, од дубине, неких ризичних места - низ је неких карактеристика које могу да доведу до ситуације где нико не може да помогне.
- Важно је да се купамо на местима која су одређена за то - истакла је Миладиновићева.
Најтеже вести су када чујемо да се утопило неко дете. Говорећи о шлауфима и мишићима код деце, Миладиновићева каже да када ставите детету мишић на руку, оно стиче лажну сигурност и теже га је ослободити да плива без тога.
Уколико пливача ухвати грч у води, Миладиновићева каже да никако не треба да подлегне страху: морамо да будемо прибрани, да удахнемо и окренемо се на леђа, да сачекамо да прође тренутак ако је у питању грч и позовемо помоћ - да ли стручну или неког ко ће прићи и помоћи на одговарајући начин.
- Када говоримо о особама које нису стручно обучене за пружање помоћи - није дозвољен директан контакт са утопљеником. У таквим ситуацијама најчешће имамо случај да се утопе две особе. Треба додати предмет на који ће се особа попети и удахнути ваздух, или позвати помоћ, због безбедности друге особе - закључила је Миладиновићева.
