СРБИЈА СЕ СПРЕМА ЗА АПОКАЛИПТИЧНИ СЦЕНАРИО! Нашој земљи прети ПЕТ опасних и екстремних појава - Научници имају три године да нас припреме

Због тога су наши стручњаци формирали тим младих научника у оквиру пројекта "Екстремни временски догађаји у Србији - анализа, моделирање и утицаји - EXTREMES". Пројекат финансира Фонд за науку у оквиру програма "Призма". Тим води наш чувеним климатолог проф. др Владимиром Ђурђевићем са Физичког факултета у Београду, а план је да у наредне три године ураде пројекцију како би до краја века климатски екстреми били предвидиви и доступни у каталогу, чиме би последице биле значајно ублажене.

Како је за „Блиц“ објаснио Владимир Ђурђевић, користиће савремене и иновативне методолошке приступе и најновије технологије да би објаснили ове догађаје, њихове узроке, анализирали тренутне последице и могуће ризике у будућности. Уз класификацију екстремних догађаја, обезбедиће увид у будуће трендове екстремних догађаја који ће моћи да се користе у планирању стратешки значајних делатности као што су:

На питање којим ће се све екстремима бавити и које последице могу да оставе тренутно, а које дугорочно, климатолог Ђурђевић каже да је недаћа које нас већ сада притискају у Србији неколико, да ће нас оне тек притискати и у будућности, а на првом месту су - високе температуре ваздуха.

Прети нам пет екстремних појава
 

Оно што већ знамо, чему већ и сада сведочимо, то је нам прети 5 екстрема:

- Посебно током летњих месеци то су топлотни таласи и високе температуре. Учесталост топлотних таласа у Србији је значајно увећана. Пре 40-50 година током лета најчешће нисмо имали ниједан топлотни талас, у појединим годинама можда један. Последњих година имамо између два и четири топлотна таласа. Скоро да не постоји више лето без топлотних таласа, а то су периоди, условно речено, абнормално високих температура, када су температуре значајно изнад очекиваних вредности у дужем временском периоду. Уочено је широм света, и у Србији, да је таквим данима повећана смртност, посебно код старијих особа – каже Владимир Ђурђевић.

Истиче да су топлотни талас велики здравствени изазов и да у Србији имамо до сада анализиран само један топлотни талас у смислу смртности. У питању је топлотни талас из 2007. године када је забележено да смо имали више од 65 одсто смртних случајева код особа старијих од 60 година, него што је очекивана вредност.

- За градове у Србији је доказано да када су температуре изнад просека, повећана хе смртност, али нису урађене процене чије се смрти могу повезати са топлотним таласима, док је у Европи урађена детаљна анализа за 2022. годину када је широм Европе био велики број топлотних таласа. Тада је од последица топлотних таласа умрло око 60.000 људи на територији целе Европе. Познавање учесталости, динамике и прогнозирање топлотних таласа је врло важно с аспекта јавног здравља. Осим што су непријатни, што доводе до повећане потрошње електричне енергије, јер људи пале климе, они су велика претња за јавно здравље и један од најважнијих екстрема у нашој земљи – каже Владимир Ђурђевић.

Суше и огромни материјални губици
 

Климатолог истиче да су суше важан екстрем у Србији зато што доносе највеће материјалне губитке нашој земљи. Подсећа на сушу 2012. године због чега је производња кукуруза била мања до 50 одсто од очекиване.

- Када погледамо последњих око 20 година, као друштво смо највеће материјалне штете од климатских догађаја претрпели због суша. Имали смо суше са процењеним штетама на милијарду и више од милијарду евра, што је било 2003, 2012, 2017. године. Имали смо неколико врло, врло озбиљних суша и оне су екстремни догађаји и феномени који праве највеће материјалне губитке. Ако су топлотни таласи најопаснији по јавно здравље, онда су суше најопасније по нашу економију. То је исто разлог због чега ћемо се врло детаљно бавити сушама – каже Владимир Ђурђевић.

Напомиње да, нажалост, топлотни таласи и суше иду у пакету и обично када су јако суви услови и ефекат високих температура буде још израженији зато што је интеракција тла и атмосфере таква да што има више влаге у атмосфери дневне амплитуде температуре су ублаженије, а када је тло суво онда су дневне амплитуде и дневни максимуми температура виши него што би иначе били.

- Летње суше, које су најважније за пољопривредну производњу и са којом се повезују велики материјални губици код нас су постале дупло учесталије и чак им је интензитет порастао. Већ данас знамо да суша имамо дупло више и тек ћемо их имати више у будућности.

Поплаве и последице
 

Трећи екстрем који је изузетно важан су екстремне падавине, када за врло кратко време падне огромна количина кише која може да буде покретач поплава, било да се ради о поплавама на великим рекама или бујичним поплавама.

У нашем целом региону, а у Србији посебно, постоји врста парадокса, јер очекујемо и убудуће интензивирање суша и интензивирање поплава. То на први поглед можда не делује логично, јер ако се мења клима очекивали би да се мењамо само у правцу једног од два екстрема: да ли ће да буде суше или више екстремних падавина. Нажалост, оба екстрема се мењају на неповољан начин. Већ данас имамо више екстремних падавина и имаћемо их још више у будућности. Количине тих падавина су исто веће него што су биле у прошлости и ми за краће време добијамо веће количине падавина – каже Ђурђевић за „Блиц“.

Олујна невремена, грмљавински облаци, јаки ветрови и град
Климатолог додаје да ће се његов тим бавити и другим екстремима који су повезани са олујним невременима, затим појавама грмљавинских и олујних облака и феноменима који су вазни за те облаке, као што су јаки ветрови, град и друго. Сведоци смо прошлогодишњих суперћелијских олуја које су направиле велику штету у појединим деловима наше земље и региона.

- Санирање штета од екстрема се ради углавном ад хок. Када се догоди штета онда се обезбеђују материјална средства или се ради попис штете, али не постоји систематско праћење свега тога. То је исто један од метода прилагођавања на промењену климу и пошто се очекују веће материјалне штете потребни су и системи како се надокнађује штета, како се креира фонд из ког ће такве штете да се надокнађују. Треба да се води више рачуна о томе и да се усвајају политике које доприносе да то све пуно боље функционише.

Ђурђевић каже да би постављање противградних мрежа требало да постане нека врста стандарда, посебно у воћарској производњи, јер се очекује да олујна невремена буду интензивнија у будућности, али и град који се формира и наноси већу материјалну штету.

Хладни екстреми који нестају и последице
 

Због климатских промена у будућности ће бити мање мразних дана. Владимир Ђурђевић каже да ће се стручњаци бавити и екстремима који нестају, а то су блаже зиме, мање мразних и ледених дана, мање снега.

- Имали смо благу зиму и код нас је током зиме владала суша. Сада се ситуација мало поправила по питању суше, али зима је била заиста блага, и један од највећих проблема таквог времена је нарушавање хидролошког циклуса. Када имамо акумулације снега какве смо имали у прошлости, снег се тада полако топи доласком пролећа и доприноси да количина воде у рекама буде адекватнија током пролећних месеци и првих месеци лета. Али, када зими уместо снега имате кишу, онда вода која падне одмах отече рекама и хидролошки систем се тако мења, брже се улази у маловодни период, када има врло мало воде у рекама. То се, нажалост, дешава у топлијем делу године када је вода потреба за наводњавање у пољопривреди и за водоснабдевање – објашњава климатолог.

Мање снега у току зиме значи више кише, и поставља се питање и како ће у будућности функционисати зимски туризам. Мораће нешто да се мења и да се осмисле и други видови понуде пошто неће бити снега колико га је било у прошлости.

- Идеја нам је да направимо озбиљније информисање у вези свих ових проблема. Добра основа је неопходна, а ми као климатолози и метеоролози можемо да помогнемо, да разумемо шта се тачно дешава, колико су промене тренутно велике и колико ће их бити у будућности-истиче.

Прилагођавање на климатске промене
 

- У нашем фокусу биће сви ови екстреми, али главни циљ пројекта је да добијемо на крају каталог и да се сви који су заинтересовани боље упознају са овим екстремима, да виде како су се мењали у прошлости, које године су биле најекстремније, када смо трпели највеће материјалне штете. Најважније је што ћемо имати и неку врсту процене како ће ти екстреми изгледати у будућности, колико ће бити чести, колико ће њихови интензитети порасти, колико ће порасти ризици са тим екстремима, у смислу њиховог утицаја на живот, пољопривреду и опште функционисање друштва. Познавање свега тога је потребно да би могли да се прилагодимо на климатске промене, да пробамо да уведемо одређене праксе у наш свакодневни живот, и на личном нивоу, и друштвеном, да бисмо трпели мање штете – каже Владимир Ђурђевић.

Такође, каталог ће донети значајне податке уз помоћ којим ћемо моћи лакше да се прилагодимо на суше које ће бити све учесталије, како да трпимо мање штете у пољопривреди, или у случају топлотних таласа како да се најефикасније организујемо, у смислу система за упозоравање грађана и давања упутстава како да се понашају. Да би се то ефикасно урадило неопходна је целовита слика како ће екстреми изгледати и колико ће бити чести и јаки.

- Током пројекта ми ћемо покушати да направимо неку врсту централног информативног портала где ће сви моћи да се информишу о овим екстремима, управо због тога да би се потенцијално боље прилагодили на њих. Сконцентрисаћемо се да направимо све то што боље да за све грађане, а не само за нас из струке – закључује наш климатолог Владимир Ђурђевић.

Србија Данас/Блиц