СРБИЈА У ОПАСНОСТИ? Црно нам се пише: Повећава се број ЗЕМЉОТРЕСА, сеизмолошкиња УПОЗОРАВА "Ако овако настави да се тресе..."

Он би био магнитуде 4, али то не значи да ће се десити баш у Јагодини. По званичним подацима Републичког сеизмолошког, Јагодина се овог месеца тресла четири пута. 

Први земљотрес се десио 3. јуна, био је јачине 2, 6 степена по Рихтеру, са епицентром у Кончареву. И други, 10. јуна, био је у Кончареву и јачине 2 степена по Рихтеру. Наредни се десио три дана касније, 13. јуна, јачине 2, 3 са епицентром на истом месту, а истог дана се догодио још један, мало слабији, 2, 1 степени по Рихтеру са епицентром у Великом Јовановцу.

Сеизмолошкиња Славица Радовановић примећује на основу ових удара да се сеизмика у овом простору одржава на прилично ниском нивоу, али и открива да се сеизмичка активност у нашој земљи повећава, и самим тим повећава број слабих земљотреса. Наводи и да смо пре имали више земљотреса испод магнитуде 2 а да их је сада више изнад 2.

Повећава се сеизмичка активност

Да би нам објаснила шта се дешава на простору у и око Јагодине, подсећа да је 2021. године и у Младеновцу била серија слабих земљотреса, након чега је дошло до затишја, али се сеизмичка активност преместила.

- Тамо је наступило затишје а сеизмичка активност се, условно речено, преместила на јужне крајеве, у јужне делове Шумадије, па смо имали више земљотреса 2022. код Трстеника, да би 2023. године број земљотреса у читавом том простору порастао. Сетимо се да смо те 2023. имали најјачи земљотрес код Петровца на Млави - подсећа сеизмолошкиња.

Према њеним речима, сеизмичка активност се последњих неколико година повећава, па се од 2015. године лагано повећава број земљотреса.

- Број слабих земљотреса лагано расте, да би се 2022. године и догодило неколико у том централном простору Србије - Крагујевац, Јагодина, Свилајнац, Смедеревска Паланка, Младеновац. У том простору су се десило и два земљотреса магнитуде четири. Прошле године је била магнитуда 4 код Ћићевца. Значи, лагано је почело од већег броја слабих земљотреса. Притом, сеизмичка активност је пре била испод 2, а сада је више од 2, при чему су се догодили и земљотреси, као онај у децембру 2023. који је био магнитуде 4, а код Крагујевца је био 3, 6. Дакле, сеизмичка активност у том простору се лагано подиже - објашњава наша саговорница.

Подсећа да је и код Кладова био магнитуде 4, и објашњава да и Јагодину и Ћићевац, повезује један велики систем раседа којим се сезмичка енергија преноси из простора Јадрана преко Динарида на Карпатобалканиде.

- Видећемо шта ће се дешавати, али ако овај број земљотреса, чак и на овом нивоу магнитуде 2, настави да се увећава, онда био то био сигнал да би се у том простору - Крагујевац, Свилајнац, Јагодина, Младеновац, до Хомољских планина, како зовемо тај простор Шумадије, могао догодити земљотрес магнитуде 4, а да ови слаби земљотреси и њихово појављивање само сугеришу да је се сеизмичка активност стално у порасту и да ће се неминовно једног тренутка догодити јачи земљотрес - каже она.

Акумулација велике енергије

На питање да ли са више овако слабијих земљотреса, сеизмичка енергија може да се ослободи, па да не дође до јачег потреса, каже да не може, јер су земљотреси тако малих магнитуда, такозвани вишак.

- Замислите да имате чашу са рупицом у горњој зони. Енергија се толико накупила па она ту помало и прелива, с тим да ће у једном тренутку, када ње буде било превише, она из чаше прелити. Кад станете на лед, нећете пропасти одмах, него се прво чује пуцкетање ту и тамо, а тек онда када се сви догађаји саберу, акумулирају, догоди се главни догађај. Тако и ово. Ти мањи земљотреси сведоче да су они део простора у коме се акумулира велика енергија - објашњава.

Модел форшока

Додаје да се дешава да има доста малих земљотреса, а онда се деси велики, али да има и модела да се около епицентра великог земљотреса дешавају потреси, а ту где ће се догодити јак, не дешава се ништа.

- Такав је био случај са земљотресом у Црној Гори. У свим околним просторима даљим, па све ближим, сеизмичка активност се подизала и било је магнитуде 3, магнитуде 4, а у Црној Гори се ништа није дешавало. Онда се догодио форшок 9. априла, који је био само сигнал да ће се јак земљотрес десити касније и десио се 15. априла главни. Имате такву ситуацију, када је у зони земљотреса затишје. Може да се деси и да свуда има доста малих земљотреса, а онда се у неком простору прогусти њихов број, па буде јачи. Просто је немогуће рећи који модел је за неки простор. Наши земљотреси, као Свилајнац, а и сви наши јаки земљотреси су имали форшокове, а то значи претходне ударе -

Подсећа и да када се десио земљотрес на Копаонику, да је сеизмичка активност почела 1977. године.

- Године 1979. се десио у Црној Гори, и тај доток, прерасподела сеизмичке енергије од Црне Горе се покренула и био је јачи земљотрес 1979. магнитуде 5, да би тек у мају 1980. био главни удар. И у Свилајнцу смо имали месец дана пре главног удара у априлу 1983. имали земљотрес који је неке објекте и оштетио. Ми смо, рецимо, и код Гружанског језера имали једну серију од 40 слабих земљотреса годину дана пре краљевачког. Послали смо тада и упозорење да је повећан број земљотреса. Онда се смирило, а негде се сакупило, па се после годину дана догодио земљотрес у Краљеву. Рекли бисмо изнебуха, али ниједан није био изнебуха - закључује сеизмолошкиња Славица Радовановић.

Према њеним речима, ако се тресе неколико пута Јагодина, не мора да значи да ће се баш у њој догодити јак земљотрес, већ у ширем простору.

Ако овако настави да се тресе...

- Има ту један већи простор који ограничавају Велика Морава, Западна Морава на северу до Младеновца, где се сеизмичка активност последњих година подигла. Ако се кроз месец дана овако настави, да се ту и тамо дешавају тако слаби земљотреси, па почну и чешће да се дешавају, то би могао бити знак да ће бити јаког земљотреса у условно речено непосредна будућност, а та непосредна будућност можда буде годину дана - каже, и додаје да је немогуће рећи ког дана, чак и ког месеца ће се догодити:

- Једини начин је добра градња, у складу са прописима, и праћење активности.

Утицај окружења

За крај додаје и да шта ће се дешавати код нас зависи од тога и шта ће се десити од јаких земљотреса у нашем окружењу.

- Ако се деси нешто у Вардарској зони која иде од Солуна преко долине Вардара па долази овде у долину Велике Мораве код нас, онда ће се можда простори уз ту зону активирати. Ако се деси нешто јаче у Румунији, онда је већа шанса да се активирају ови простори Хомољских планина од Ћићевца до Великог Градишта. Ако се деси неки јачи земљотрес на другој страни, онда ће он повући догађаје у другом правцу. Тако да, шта ће се код нас дешавати не зависи само од нас него зависи и од тога шта се дешава у нашем окружењу - заључује сеизмолошкиња.

Извор: Србија Данас/Блиц/Аутор: Љубинка Рачић Ђокић