СУТРА ЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО! Србија слави један од НАЈВЕЋИХ хришћанских празника: Обавезно испоштујте ОВЕ ОБИЧАЈЕ
Српска православна црква и верници славе, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.
Мајка Божија надживела је сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".
ДЕДА ЂОРЂЕ ДОБИО СРПСКИ ПАСОШ: Чувар Зејтинлика поносан као никада у животу (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ САОПШТИЛО КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ НАСТАВА: Ђаци ће само у једној општини остати код куће
ГРАЂАНИ СЕ ВЕЋ ОДАЗВАЛИ ЗА "БУСТЕР ДОЗУ": Примило је већ 110.000 становника, за ову вакцину се људи највише одлучују!
Према једним изворима, Бородица је живела 60, према другим 72 године. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, у знак сећања на победу над Персијанцима. У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Претходи му двонедељни пост. Слава су града Пирота и београдске општине Барајево.
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. Исто тако данас није добро ишта радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.
Богородица је заштитница свега живог на земаљској кугли, а посебно - породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући верујућих Срба.
Веровало се да на Велику Госпојину, мало састругане боје са њене иконе или фреске, ако се попије размућено у води, може помоћи код многих женских болести. Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
Верује се и да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Слави се и као Крсна слава.
