СУТРА СРБИ СЛАВЕ ЂУРЂЕВДАН: Велика крсна слава, а ОБИЧАЈИ СУ САСВИМ ЈАСНИ! Ево шта сви МОРАМО ИСПОШТОВАТИ
Српска православна црква и њени верници сутра славе дан светог великомученика и победоносца Георгија - празник познат у народу као Ђурђевдан.
Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка. Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима.
Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана.
Ово је пећина у којој се крије круна цара Душана: Неприступачне стазе воде до блага Немањића (ФОТО)
ЗА ЊЕГА НЕМА ЗАБРАНЕ РАДА: Пироћанац Русима у доба короне продаје српски роштиљ и дуњевачу
Милица (7) имала је очни проблем, док није откривена ОВА ТЕШКА БОЛЕСТ: Будимо хумани, помозимо јој да одраста као сва остала деца
Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата.
Многи до овог пролећног празника не једу овчје млеко и јагњеће месо, нити до Ђурђевдана спавају у природи. Поред тога, многи не музу козе и овце до тог дана и на Ђурђевдан први пут помузу сву ситну стоку и праве сир, чија се прва грудва носи свештенику да је благослови.
Обичаји
Биљани петак, дан пред Ђурђевдан
Девојке из поља доносе и цвеће са жилама да га засаде у своје баште а остало цвеће, свезано у китице, ставе под стреху на источној страни да стоји до Ђурђевдана. На Ђурђевдан га исецкају, помешају са осталим ђурђевским цвећем и дају стоци да буде здрава.
Такође, оплету се венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).
Купање пре изласка сунца
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, "да би била здрава као дрен", а девојке су се ваљале по зеленом житу, "да би им коса расла као жито". Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или "причешћују" или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају…
Ђурђевдански уранак
Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим", и селеном "да им душа мирише као селен".
Народна веровања
Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан. На Ђурђевдан не ваља спавати, "да не би болела глава", а ако је неко спавао "онда на Марковдан да спава на том истом месту". Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре "да би заштитили себе и село".
Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство.
Кад загрми на Светога Ђорђа…
Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
Почиње тестирање 17.000 ГРАЂАНА СРБИЈЕ НА КОРОНУ: Ова ствар је јако БИТНА, она се не може видети путем ПЦР ТЕСТОВА
Кон: ПОСАО НИЈЕ ЗАВРШЕН, победа је тек кад не буде било мртвих
ЖИВОТ СЕ ПОЛАКО ВРАЋА У НОРМАЛУ: Од данас блаже мере, ево шта све почиње са радом
УГЛЕДНИ СРПСКИ ПРОФЕСОР НАПРАВИО МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ ТОКА ЕПИДЕМИЈЕ: Ево када ће бити окончана у Србији
Како изгледа ВЕНЧАЊЕ У ДОБА КОРОНЕ: Само младенци, кумови и матичар и то са маскама
