Сутра је Огњена Марија: Заштитница је жена, а оне који су радили на празник спалиће ВАТРОМ

Сви православни верници сутра обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена. У српском народу постоји извесна доза страхопоштовања према дану када се слави Огњена Марија.

Према народном веровању, света мученица Марина пали и кажњава огњем, зато је у народу позната као Огњена Марија. У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

Део моштију свете мученице Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру Св. Марине на планини Ланга, на албанској страни Охридског језера, посвећеном овој светитељки, који посећују православци, али и муслимани.

Свети Владика Николај у свом „Охридском прологу“ о светој мученици Марини записао је 1928. године:

„Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12. својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на шта св. Марина одговори: Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части која припада само Творцу мојему.

Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије која обзину главу њену. Но, кад се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна и њој се учини да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: Радуј се, Марина, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља…И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу.

Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с анђелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира".

Страдања ове великомученице обележена су и стиховима које епископ Николај такође наводи:

Буди близу мене, снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика...