"ТЕЛО МОГ БРАТА НИКАДА НИЈЕ ПРОНАЂЕНО": Потресна исповест брата погинулог радника РТС (ВИДЕО)
Код споменика "Зашто" у београдском парку Ташмајдан ноћас у два сата и шест минута одржан је помен за 16 радника РТС-а који су погинули у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, када је НАТО бомбардовао зграду РТС-а.
- Прошло је 22 године од НАТО агресије на СР Југославију и погибије мог брата Синише (33) који је стадао у бомбардовањуу зграде Радио Телевизије Србије (РТС). И после толко времена бол није утихнула, боли као и првог дана, а знам да неће никад ни престати... Његови остаци никад нису нађени, нисмо имали шта да сахранимо, бар да можемо на гроб да му одемо да се негде склонимо и исплачемо - прича у својој потресној исповести прича Мирослав Медић чији је брат Синиша, који је радио као дизајнер програма, страдао заједно са још 15 његових колега 23. априла 1999. године када је погођена зграда РТС.
ЗАШТО? И после 22 године се питамо: Који је разлог монструозног убиства 16 недужних радника РТС-а?
(УЗНЕМИРУЈУЋ ВИДЕО) ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ, А ТУГА НЕ ПРЕСТАЈЕ! Пре 22 године убијено је 16 радника РТС-а за време НАТО бомбардовања
ОДГОВОРНИ НЕ СМЕЈУ ОСТАТИ НЕКАЖЊЕНИ: И ове године породице и запослени се сећају на 16 убијених медијских радника
Синишино тело, као ни остаци радника обезбеђења Небојше Стојановића никада нису нађени, јер су били у епицентру удара. Мирослав, коији је је и сам радник РТС дежурао је ноћ пре оне кобне када је погођена зграда Јавног сервиса и када га је на дежурству заменио брат.
- У почетку се нисмо плашили, нисмо осећали опасност јер нисмо могли да замислимо да би једна медијска кућа са цивилима, постала војни циљ. Међутим, онда су у НАТО почели брифинзи где се спомињало да ће да гађају и РТС због наводно лажних вести које шаљемо са ратишта. Као да су нас упозоравали да не емитујемо исину о злочинима НАТО пакта! Неколико дана пре него што је зграда погођена, стране новинарске екипе почеле су да напуштају РТС - присећа Мирослав догађаја које су претходиле тој кобној ноћи у којој је заувек изгубио брата:
- Чуо сам се са њим око 21 час и рекао је да је добро, да ноћ протиче мирно... Био сам кући, са женом и децом и гледао неку утакмицу на другом програму РТС-а. Негде око ноћи чуо сам авионе како ниско лете, као никада то тад, уследила је експолозија, попуцала су нам стакла на прозорима, а видео сам да је програм прекинут. Тада још нисам знао да ли су погодили зграду РТС или неки други објекат, предајник или нешто... Међутим, чим је Студио Б емитовао прве снимке, препознао сам да је пројектил тачно погодио просторију у којој се налазио мој брат са режисером.
Ипак, Медић каже да се надао да су брат и колеге успеле да сиђу у подрум. Ујутру је са пријатељима одјурио на место несреће и очекивао сваког тренутка да пронађу његовог брата и извуку га из рушевина.... Дани су пролази, а Медићи су полако губили сваку наду...
- Његови остаци никада нису идентификовани, као ни Небојше Стојановића. Није било шта да се идентификује. Други бар могу да оду на гроб, да запале свећу, ми палимо свећу на споменику око РТС-а. Ипак, сећања на њега у нама живи сваки дан и никада га нећемо заборавити.
23. априла 1999. године са два пројектила око два час у ноћ погоиђења је здрада РТС - том приликом погинуло је 16 људи, а још 16 је повређено, док тела радника СИнише Медића и Небојше Стојановића никад нису нађени. НАТО је, након што је РТС одбио захтев да емитује шест сати програма западних медија током дана, прогласио РТС легитимном метом сматрајући га делом "ратне машинерије"
Амнести интернашонал је напад окарактерисао као ратни злочин сматрајући да је прекршен Члан 52(2) Протокола 1 Женевске конвенције која дефинише војне и цивилне циљеве. Бивши директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је 2002. године, на 10 година затвора због тешког кривицног дела против опште безбедности зато што није предузео све мере да се запослени и опрема заштите и евакуишу, а постојали су докази да су челници РТС, државни и војни врх знали да ће зграда бити бомбардовани.
Списак погинулих:
1. Александар Делетић (30), камерман
2. Бранислав Јовановић (50), главни техничар
3. Дарко Стоименовски (25), помоћни техничар
4. Дејан Марковић (39), стражар
5. Драган Тасић (29), електричар
6. Драгорад Драгојевић (27), стражар
7. Иван Штукало (33), техничар
8. Јелица Мунитлак (27), шминкерка
9. Ксенија Банковић (27), миксање слике
10. Милан Јоксимовић (47), стражар
11. Милован Јанковић (59), механичар
12. Небојша Стојановић (26), главни техничар
13. Синиша Медић (32), продукцијски дизајн
14. Славиша Стевановић (32), техничар
15. Слободан Јонтић (54), режисер
16. Томислав Митровић (61), уредник програма