Удружење "Друг није мета" одржало панел: "Зашто је друг постао мета – утицај медија на пораст вршњачког насиља"
У оквиру 5. Медиа Маркета Удружење "Друг није мета" организовало је панел дискусију на тему "Зашто је друг постао мета – утицај медија на пораст вршњачког насиља".
Учесници панела били су социолог Елена Срзетић-Фрлета, новинар, писац и аутор бројних документарних филмова и серија Влада Арсић, психотерапеут и специјални педагог Марина Брашић. Модератор панела била је Ивана Миленковић из Удружења "Друг није мета".
Циљ панел дискусије био је да се изнедри одговор на питање због чега је друг у данашње време постао мета и какав утицај медији имају на пораст вршњачког насиља у Србији.
На самом почетку Миленковић је подсетила на пионирске подухвате у превенцији вршњачког насиља, посебно у Норвешкој и Великој Британији и указала да је интензивно алармирање медија и укључење целе јавности резултовало националним програмима превенције још осамдесетих година.
Дуци за СД: Има наде за Србију са Русијом и Кином, али свет пропада! Све се своди на то ко ће кога да закоље!
АРАНЂЕЛОВЧАНКА КОЈА ЈЕ ПОКОРИЛА ПЛАНЕТУ: Ево како је Јована Прековић дошла до светског ЗЛАТА, а сада ЦИЉА Олимпијаду (ФОТО)
ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ИВАНЕ ЖИГОН У НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: Након 10 година представиће се СПЕКТАКЛОМ који је посветила мајци
- Утицај медија свакако постоји и то нажалост у оном негативном смислу. Афирмацијом насиља, агресије, афирмацијом деструктивних облика понашања утичемо на примаоца информација које имамо као илустрацију у нашим школама – рекао је новинар Арсић.
- Кроз афирмацију позитивних вредносних система и усмерења ка подршци младих умногоме могу да утичу на дете. Данас изостаје превентивни део, треба да радимо на томе како развити и спровести превентивне програме, а углавном се бавимо последицама вршњачког насиља, а не превентивом – рекла је Марина Брашић.
- Медији имају велику улогу, али нажалост износе само чињенично стање да се насиље десило, али нема даљих истраживања о последицама које то насиље носи. Жртва тада постаје још већа жртва. Медији не треба да јуре само сензацију, јер кад се деси злочин, новинари то памте три дана, а родитељи жртве су то заувек – рекла је Елена Срзентић-Фрлета.
На питање у коликој мери се одговорност родитеља и могућност да регулишу садржај који допире до деце променила и умањила, учесници панела су се усагласили да је пред родитељима велики изазов да спрече насиље, а да не нашкоде и изолују своје дете.
- Родитељи не треба да забране деци интернет, већ да им се посвете, њиховом односу, на начин да имају поверење, стабилност, сигурност, како би их научили како себе могу да заштите на интернету. Важно је да родитељу буду у току, да прате сва дешавања, да буду информисани. Деца траже да се уклопе у вршњачку групу и то иде управо преко интернета, али и ту родитељи морају да испрате комуникацију и да их науче како да контролишу своје профиле, како не би дошло до ризичних ситуација – рекла је Марина.
Социолог Елена Срзентић-Фрлета објаснила је публици да родитељи могу да утичу на децу највише до 10. године и да до тада свако дете треба учити шта је добро или не.
- Кад порасте, ми нећемо моћи да га опомињемо, већ ће морати сам да дође до свих сазнања. Родитељи не могу да проверавају сваки сајт, те тако морају да науче децу да знају да кажу „ја ово нећу“ и да им то покажу, јер деца имитирају примере. Родитељи не треба да буду посматрачи живота – рекла је Фрлета.
Оно што је посебно занимало публику јесте то у коликој мери су медији моћни у покретању процеса и превазилажењу препрека када је реч о насиљу.
- Родитељи се много мање интересују и много мање уче о новим стварима. Сваки родитељ је срећан када је дете код куће и игра игрице, а не негде у кафићу, јер тако убеђују себе да је оно тако најбезбедније. Број кривичних дела који се ураде преко интернета драматично се повећава у последњих пар година. Деца нам се подразумевају, ту су и ништа им не фали, док се не појави проблем, ако се то не примети постоје индиције да је дете већ у озбиљном проблему. Медији су веома одговорни, а некада су нажалост и саучесници у насиљу– рекао је новинар Арсић.
Изнети су и подаци да се у појединим земљама света улаже много више у превенцију насиља, него у саме последице које произилазе из насиља.
- Превентивни програми морају бити усмерени на породицу јер је то почетно место где усвајамо систем вредности, где је сигурно, где се развија самопоуздање. Дете се након 13. године опробава у социјалној средини и провера свој систем вредности, тако да је важно да медији буду позитиван лидер који ће потврђивати тај систем вредности који влада. Сукоб између вршњака произилази из дечије неспремности да буду независни – рекла је Марина Брашић.
Садржај који се пласира пред децу и стварање идола на друштвеним мрежама јесте проблем савременог друштва те стога саговорници панела сматрали су да треба промовисати квалитетан садржај и лидере који ће приказивати тимски рад и подршку.
- Добро је да родитељи знају за рат јутјубера, али исто тако сматрам да медији носе много већу улогу у себи и могу да промовишу праве вредности – рекла је Елена.
- Медији су глобализовани, али не помажу у спречавању вршњачког насиља у довољној мери. Сви мисле да је насиље када неко неког претуче, а деца некада ни не знају да су злостављана у школи и да су постала жртве. У данашње време родитељи немају времена да се посвете деци, немамо времена да разговарамо, и не треба само да јуримо, већ и да погледамо и око себе – рекао је Влада Арсић.
- Шта родитељи преносе на своју децу? Вршњаци између себе размењују информације и због тога гледају садржај на интернету, али родитељ мора да научи дете да буде способно и да само себе контролише. Често не знамо ни ко су узори наше деце – рекла је Марина Брашић.
Саговорници су за крај истакли да деци треба дати сигнал да смо као људи сви ту за њих, да делимо заједничка интересовања како бисмо ушли у њихов свет и да се деца морају активно слушати.
- Морамо бити ту за децу и да се интересујемо за њихове активности и интересовања. Једино на такав начин се долази до њихових проблема и тада треба изградити комуникацију како би дошло до тога „хајде да видимо како да решимо“ – рекла је Марина.
- Медији морају више да промовишу спорт, утакмице, све оно што се бори против девијантног понашања. Децу треба усмерити на лепе ствари, да се друже, да похвале туђи успех, треба им усадити спортски дух и тимски рад. Живот се мора гледати са лепше стране – рекла је Елена.
Целокупан видео материјал са панел дискусије можете погледати испод:
ВАЗДУХОПЛОВАЦ ВИСОКО ПОЛЕТЕО: Браћа Церовић БЛАГО Земунаца!
"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба
ПОСЛЕ УСПЕШНЕ MMA КАРИЈЕРЕ: Душан Џакић УЖИВА у пензији, али ће се ускоро опробати у НОВОЈ улози
РАГБИ ЈЕ СПОРТ ЗА МУШКАРЦЕ: Звездашице не мисле тако! Њихов изглед може заварати
МЕСТО ГДЕ СЕ ОТВАРА РУДНИК ПОЧИЊЕ ЖИВОТ: Шта за Србију значи рударство и колика је корист грађана?
