ЗАРАЗА ХАРА СРБИЈОМ Потврђено 150 случаја: Ово је највећи СКОК ОБОЛЕЛИХ у последњих 20 година - Пооштрене мере епидемиолошког надзора

Закључно са 30. јуном морбиле су у Србији од почетка године потврђене код укупно 150 особа.

У последњој недељи, по подацима "Батута" регистровано је 8 нових случајева у Београду и 7 у Новом Пазару.

- У Београду је до сада регистровано је 88 случајева морбила у оквиру епидемије пријављене 22. фебруара 2024. године. Поред тога морбиле су потврђени и код два детета из Републике Српске. Међу оболелима у Београду је 27 деце млађе од шест година, од којих је 24 невакцинисано. Компликација у виду упале плућа била је присутна код седморо оболелих - наводи су у најновијем извештају Института "Батут".

Као и у Београду, и у Новом Пазару је пријављена епидемија 7. маја. У том граду су морбиле дијагностиковане код 23 деце. Она су невакцинисана и узраста су од 15 месеци до девет година.

Мале богиње су, иначе, дијагностиковане ове године и у Новом Саду, где је било 5 случајева, а последњи су регистровани 19. јуна. Ове године су се појавиле и у Бору, Ваљеву, Мионици, Врању, у Јужнобанатском округу где је била и пријављена епидемија 18. априла. И у Нишу је 9 особа оболело од морбила, у Лозници и Крупњу по две.

Пооштрене мере још на снази

У Србији су и даље на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора, које трају од 7. фебруара, а тако ће бити све до истека периода двоструке инкубације након последњег регистрованог случаја малих богиња.

Морбиле преносе директним контактом са оболелом особом - путем пољупца, руковања, путем ваздуха респираторним капљицама које емитује оболела особа као што су кашаљ и кијање, а ретко индиректним путем преко свеже контаминираних предмета.

Инкубација, период од момента уласка вируса у организам до појаве тегоба код малих богиња траје 7 до 18 дана.

Симптоми

После инкубације (период од момента уласка вируса малих богиња у организам до манифестације обољења, односно појаве тегоба) од 7 до 18 дана, долази до:

• појаве повишене телесне температуре
• секреције из носа
• кашља
• конјунктивитиса (водњикаве, црвене очи, отечени капци).

Набројани симптоми малих богиња трају од 2 до 4 дана, после чега долази до:

• скока телесне температуре (преко 40°Ц)
• појаве макулопапулозне оспе прво на лицу, иза ушију и на врату
• оспе се потом шире на труп и екстремитете.

Оболела особа је заразна последњег дана инкубације (када је још увек без тегоба), 4 дана пре избијања оспе и 4 дана након избијања оспе, објашњавају из Градског завода за јавно здравље.

Управо је то најопасније, јер особа шири вирус а да тога није ни свесна!

Компликације

Компликације су чешће код деце млађе од 5 година и одраслих особа старијих од 20 година. То су:

• запаљење плућа (пнеумонија)
• запаљење средњег уха
• дијареја
• запаљење мозга
• губитак вида

Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, док на 1.000 оболелих са наведеном комликацијом долази до смртног исхода.

И даље немамо обухват вакцинацијом

Србија ни прошле, 2023. године није постигла обухват вакцинацијом MMR вакцином против малих богиња, заушки и рубеле од 95 одсто, колико је довољно да би се избегла епидемија. Обухват је за свега пар процената већи у односу на 2022. годину.

Подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" показују да је у току прошле године постигнути обухват MMR вакцином у другој години живота износио 84,5 одсто, а пре уписа у први разред основне школе 91 одсто, што је недовољно.

Најниже вредности обухвата MMR вакцином, регистроване су у Србији током 2020. и 2021. године у последњих 20 година.

Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1 одсто, а у 2021. години свега 74,8 одсто. У 2022. години био је нешто виши, 81,3 одсто.

Иначе, број вакцинисаних MMR вакцином био је и више него задовољавајући до 2013. године, а онда је 2014. године рапидно опао. Проценат од више од 90 одсто вакцинисаних прешли смо после тога само 2018. године, али смо се опет вратили уназад.

Проценат вакцинисаних MMR вакцином:

• 2005. - 96 одсто
• 2006. - 96 одсто
• 2007. - 97 одсто
• 2008. - 96 одсто
• 2009. - 96 одсто
• 2010. - 96 одсто
• 2011. - 97 одсто
• 2012. - 90 одсто
• 2013. - 93 одсто
• 2014. - 86 одсто
• 2015. - 84 одсто
• 2016. - 81 одсто
• 2017. - 85,2 одсто
• 2018. - 93,4 одсто
• 2019. - 88 одсто
• 2020. - 78 одсто
• 2021. - 74,8 одсто
• 2022. - 81,3 одсто
• 2023. - 84,5 одсто

Због пада колективног имунитета дошло је до епидемијског јављања морбила (након 20 година највећа епидемија у Србији са смртним исходима), које је током 2018. године утицало на повећање вредности обухвата у циљним групама у односу на 2017. годину, али не и у пропуштеним годиштима према Календару.

Примаријус доктор Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду рекла је за "Блиц" да је овогодишње епидемијско јављање малих богиња утицало на то да се у Београду повећа мало број вакцинисаних.

Према њеним речима, све је ово последица, малог, недовољног обухвата вакцинацијом, током трајања пандемије ковида.

- Јер, сваке године када имамо децу која се нису вакцинисала, тај број се скупља из године у годину, и онда у неком тренутку имамо јако велики број деце која су осетљива на овај вирус, а то је, управо, окидач када он лако проналази пут и доводи до епидемијског ширења инфекције. Смањење обухвата имунизацијом није само забележено у Србији, већ и у другим земљама широм света - говори Марис.

На срећу, открива она, у току 2023. године, обухват вакцинацијом MMR вакцином мало је побољшан. Обухват првом дозом која се даје у другој години живота износи 88 одсто, а друге, пред полазак у школу, око 86 одсто.

- Имамо извесно повећање али је све то недовољно у односу на очекивани обухват који треба да буде минимум 95 одсто - напомиње прим. др Марис.

Извор: Србија Данас/Блиц