ЗАШТО СЕ ПОМЕРА САТ? У којим државама се то ради и како је до тога дошло - ево одговора
Идеја о томе постојала је пре више од два века, али је први пут почела да се примењује тек током Првог светског рата.
Зимско рачунање времена почиње у Србији у недељу, 31. октобра 2021. године, када ће се казаљка сата померити са 3 на 2 сата ујутру. Наша земља је међу 70 од 192 земље које померају сат.
На идеју о померању казаљки први је дошао Џорџ Вернон Хадсон, ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. предложио летње померање времена за два сата. Његова идеја није прихваћена и заборављена је све док 1907. исто није предложио Британац Вилијам Вилет.
РУСКИ ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ: Свако треће дете после ковида има когнитивни поремећај
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ: Зимске гуме обавезне од понедељка - казне су и до 800 хиљада динара!
АКО СТЕ МИСЛИЛИ ДА ЈЕ "ЖУТА ТРАКА" И "ДР ПАВЛОВИЋЕВА МАСТ" СВЕ, НИЈЕ! Наставља се антиваксерско лудило у још јачем "сјају" (ВИДЕО)
Вилет се за ово залагао све до Првог светског рата, али како је преминуо током епидемије грипа, није дочекао да његов предлог буде званично прихваћен. Пошто је цео свет функционисао по ономе што данас називамо зимским рачунањем времена, основни циљ померања сата на летње рачунање био је да се дуже искористи дневно светло.
Прва земља која је померила казаљке часовника унапред била је Немачка, која је у априлу 1916. законски увела летње рачунање времена, на шта ју је подстакла ратна потреба за уштедом угља. Убзо после ње исто је урадила и Велика Британија, а затим и остале земље Европе и Сједињене Америчке Државе.
Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да почетак летњег рачунања времена почиње последње недеље у марту и завршава се последње недеље у октобру. Србија је први пут почела да користи летње рачунање времена 1983. године. Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са оним у ЕУ.
Данас скоро све земље Европе користе летње рачунање времена, осим Исланда, Белорсије, Русије, Грузије, Јерменије и Турске.
У Африци овај систем није заживео, а Мароко, Намибија и Западна Сахара одлучили су да га примене тек 2016.
Већина држава на северноамеричком контитенту помера сат, осим Аризоне и Хаваја, док већина јужноамеричких држава не користи овакав систем рачунања времена, осим јужних делова Бразила.
Шта је поента летњег рачунања времена?
Укратко, циљ је да се што више дневне светлости искористи. Када у јесен сат померамо уназад, преносимо сат времена светлости са вечери на јутро, у доба дана кад је она потребнија. Обрнуто се дешава у пролеће.
Летње рачунање времена практикује се у периоду између пролећа и јесени, када увече добијамо додатни сат дневног светла.
Како је све почело?
Идеја о померању казаљке на сату ради уштеде енергије родила се пре више од 200 година, али је прихваћена тек током Првог светског рата.
Несташица угља у Европи навела је Немачку и њеног савезника Аустроугарску да почну са летњим рачунањем времена 1916, а друге нације убрзо су следиле њихов пример.
Многе земље су одустале од овога после 1918, али су се тој пракси поново вратиле током енергетске кризе 1970-их.
Који су ефекти летњег рачунања времена?
Сматра се да летње рачунање времена има позитиван утицај на економију. Нека истраживања су показала да прелазак на летње рачунање времена погодује тржишту, посебно сектору саобраћаја, као и слободним активностима на отвореном, а остварују се и мање уштеде у потрошњи енергије, док се утицај на друге секторе привреде не може утврдити.
Пољопривредна индустрија није обожавалац померања времена због тога што то утиче на многе аспекте, од муже крава до жетве, али ипак, према неким истраживањима, већини пољопривредника значи један сат вишка предвече.
Ваздухопловни сектор је мало погођен. Због тога што неке земље померају сат у различито време настаје проблем када се врше процене времена полетања и слетања.
Које све државе померају сат?
Око 70 земаља света практикује летње рачунање времена. Већина земаља око екватора то не ради, јер је током године варијација у количини светлости веома мала.
Већина исламских земаља не користи летње рачунање времена јер током Рамазана то може да значити да се вечера одлаже за касније. Мароко прекида летње рачунање времена током поста. Иран користи летње рачунање времена, без паузе за Рамазан. Већина источне Азије и Африке не практикује летње рачунање времена.
У наставку су набројане земље које практикују летње рачунање времена: државе Европске уније (осим француске прекоморске територије), Албанија, Андора, Босна и Херцеговина, Фарска острва, Гибралтар, Гренланд, Лихтенштајн, Молдавија, Монако, Црна Гора, Северна Македонија, Северни Кипар, Норвешка, Сан Марино, Србија, Швајцарска, Украјина, Велика Британија, Ватикан, Куба, Мексико, Сједињене Америчке Државе (осим Аризоне и Хаваја), Бахами, Хаити, Чиле, Парагвај, Израел, Либан, Палестина, Либија, Иран, Мароко, Западна Сахара, Аустралија и Нови Зеланд.
