Да ли је лик Мрава из серије "Сабља" заиста постојао? Језиве паралеле с ликвидацијом која је згрозила Србију

У серији "Сабља" појављује се мушкарац под надимком Мрав, кога у серији глуми Мухамед Хаџовић, а кога припадници "Земунског клана" у петој епизоди малтретирају, а на крају га и убијају. Читава сцена управо подсећа на ликвидацију Зорана Вукојевића Вука, бившег полицајца и некадашњег шефа обезбеђења Душана Спасојевића Шиптара.

У једној од сцена Мрава убијају браћа Душан и Милош Симовић што додатно "подгрева" сумњу да се ради о Вукојевићу. Иначе Зоран Вукојевић, сведок-сарадник на суђењу за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, отет је 3. јуна 2006, мучен, искасапљен, а потом запаљен.

Тело је нађено недалеко од београдског аеродрома, поред аутопута, а патолози су тада рекли да је било толико унакажено да то дуго нису видели. Пребијан, сечен ножевима и тако измасакриран, а још жив, умотан у целофан, запаљен је и бачен у раку ископану педесетак метара од места на ком је нађен у шуми.

Тако запаљен и измасакриран пузао је још неких педесет метара пре него што је издахнуо. Убице су га наводно мучиле да би признао где су закопани милиони од отмица које су вршили чланови "земунског клана", тако да се претпостављало да су га они убили. Већ у новембру 2006. када је ухапшен Александар Симовић испоставило се да је то тачно јер је полиција тада поднела кривичну пријаву против њега за то убиство.

Начином на који је убијен Вукојевић послато је неколико порука. Спаљивање аутомобила којим је извршена отмица, у гаражи код Арене, је прва порука и симболика - ту смо и радимо неометано као и раније. Вукојевића су очигледно хтели живог да би га мучили, иначе би га убили још у дворишту да су хтели само ликвидацију.

То мучење је друга порука свим "издајницима", односно сведоцима-сарадницима, да ће свако бити мучен и да они немају никакав проблем да то одраде. Трећа симболика и порука је ископана рупа као за Ивана Стамболића.

У јуну 2006. суђење за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и даље је било у току. Оптужница се између осталог ослањала и на исказе три сведока сарадника, Љубише Бухе Чумета, бившег шефа Сурчинског клана и чланова Земунског клана Зорана Вукојевића и Миладина Сувајџића, званог Ђура Мутави.

Убиство сведока сарадника три године после убиства Ђинђића била је и порука систему да клан и даље функционише и убија.

Дан после убиства сведока-сарадника министар полиције у то време Драган Јочић и министар правде Зоран Стојковић тврдили су да је проблем што суд одуговлачи с процесом и да у супротном сведок не би био убијен. Тадашњи директор БИА Раде Булатовић није се оглашавао поводом убиства сведока-сарадника, али је истог дана писао текст у Полтици о Светском првенству у фудбалу.

Зоран Вукојевић је до 2000. био професионални полицајац, радио је у СУП-у Земун. Душана Спасојевића Шиптара, чији је био кум, упознао је 1995. године. Године 2000. почиње да ради као шеф његовог обезбеђења у Шилеровој улици у Земуну. После тога постаје сведок-сарадник и све што је рекао полицији поновио је на главном претресу и у суочавању са оптуженима.

Извор: Србија Данас/Информер