Костолац крије МРАЧНУ ТАЈНУ старих времена: Једна се односи на СВИРЕПОГ сина познатог римског цара

На раскрсници три важна пута, развио се моћни Виминацијум око каструма у којој је био дом Легије VII Клаудије. У периоду И-ИВ века толико је био значајан, да многи светски стручњаци тврде да је био међу најважнијима у царству. Готово је извесно да је Трајан свој главни штаб током Дачких ратова почетком II столећа сместио у њега, а неколико деценија касније одиграо се овај догађај.

На ушћу реке Млаве у Дунав, релативно близу величанственог Моравиног ушћа у ту велику и најлепшу европску реку, налази се Костолац. Недалеко од градског језгра, на плодном земљишту које напајају три реке, налазио се у древним временима римски град Виминацијум.

Био је смештен на месту на којем су се спајала четири важна римска пута: један је ишао узводно Дунавом и онда вероватно Савом кроз Панонију, други низводно Доњом Мезијом (данашња северна Бугарска и југоисточна Румунија, простор непосредно јужно од тока Дунава) ка Црном мору, трећи низводно Млавом ка Наису, Тесалоники (Солуну) и Егејском мору.

УБИЈАНИ НАЈОКРУТНИЈИМ МЕТОДАМА! 10 ШОКИРАЈУЋИХ факата о Византијском царству!

Одмах на супротној обали Дунава почињао је пут (нема доказа моста на том месту) који је водио у Сармизегетузу, главни град почетком II столећа покорене а крајем III века евакуисане Дакије: од свих већих градова империје ниједан Сармизегетузи није био ближи од Виминацијума.

Овај простор — који је крајем И миленијума пре нове ере био насељен Скордисцима, племену које се вероватно може назвати келтским, мада је имало и трачанске и илирске елементе — постао је за Римљане посебно интересантан током Великог илирског устанка који је на простору западног Балкана буктао у периоду 6-9. године нове ере и који је у Италији изазвао панику каква се није памтила још од Ханибалове најезде, а који су предводила два човека истог имена: Бато Дезидијат (из племена Дезитијата) и Бато Бреучанин (из племена Бреуца).

Сматра се да је Легија ИВ Скитика била стационирана у Виминацијуму или околини већ током прве половине владавине Августове (27-14. п.н.е.), дакле, чак и пре поменутог устанка; Легија ИВ Флавија Феликс која је учествовала у неуспелом Домицијановом походу на Дачане 86. године такође је у њему била смештена, али је врло брзо свој стални дом пронашла у Сингидунуму, док је Виминацијум постао дом Легије VII Клаудије (премда су неке јединице ИВ Флавије Феликс остале ту): шта више, он се и развио око каструма у којој се налазила ова легија са својих 6.000 људи.

ХАНИБАЛОВ ТРАГ! Научници открили ОСТАТКЕ који сведоче да су Картагињани ОВУДА прошли (ФОТО ВИДЕО)

Током Дачких ратова које је успешно водио император Трајан почетком II века, у Виминацијуму је био смештен главни царски штаб римске војске, те стога Сцена XXXIII на Трајановом стубу, подигнутом у част освајања Дакије, вероватно приказује Виминацијум.

Чувени Трајанов мост преко Дунава на Ђердапу, који је за потребе преласка легија подигао највећи римски архитекта тог доба Аполодор из Дамаска, налазио се 115 километара источно (премда је коришћен свега неколико деценија, хиљаду је година био најдужи мост икада саграђен на свету, и једно је од највећих достигнућа римског инжењерства).

Поред тога, Виминацијум је играо централну улогу у цивилној администрацији овог дела империје, па је тако управо у њему прокуратор Горње Мезије, задужен за скупљање пореза и империјална имања, имао своју столицу. Због тога и јесте Трајанов наследник Хадријан уздигао Виминацијум на ранг муниципијума, што му је дало високи степен аутономије и независну градску управу.

Знате ли зашто фарбамо јаја за Ускрс?

Толико је био значајан Виминацијум у периоду И-ИВ века (кажу: један од најзначајнијих градова и војних логора у империји), да је император Септимије Север управо у њему 196. године свога сина Каракалу прогласио за наследника и сувладара (нешто млађег сина Гету, којег ће Каракала касније убити, уздигао је на тај ранг тек 210. године; и иначе, Каракала је остао упамћен по својим купатилима која и данас постоје у Вечном граду, као и по свирепости која скоро да није имала премца).

Ово, само по себи, није било од превеликог значаја јер је био већ потпуно јасно да је овај син изабран да наследи оца, али је значајно (а око тога се слажу и сви страни извори) то што се чин одиграо управо у Виминацијуму у коме су се спајала три важна пута па је вест проширена империјом врло брзо.

Године 239. император Гордијан III уздигао је Виминацијум на ранг колоније, што је био највиши статус за римски град: претпоставка је да је у том тренутку имао око 50.000 житеља. Археолошка ископавања до сада су открила око 13.500 гробова; неке гробнице из ИВ века су осликане фрескама, а многи споменици и саркофази декорисани рељефним представама са митолошким сценама, па чак и са призорима из свакодневног живота.

Град у коме живите има свој хороскопски знак: Откријте његове карактериситке

Виминацијум је, поред тога, имао и велики хиподром, његов амфитеатар је био капацитета 12.000 душа, што га чини једним од већих на нашем полуострву (на том месту су пронађени и скелети медведа и камиле; медвед је убијен у арени у II веку, док је камила страдала век доцније), а пронађен је и индустријски комплекс са огромним пећницама чија сврха још увек није потпуно јасна.

У њему се ковао новац, у њему је 251. године од куге преминуо и сахрањен император Хостилијан (први после 40 година који је умро ненасилном смрћу), син нашег "земљака" Трајана Деција, заједно са мајком Херенијом. Једно интересантно археолошко откриће које се датира управо на средину III столећа представља маузолеј величине око 20 са 20 метара, у којем су сахрањени богати младић и старија жена; верује се да су то управо овај цар и царица-мајка.

У близини је цар Диоклецијан у Бици код Маргума поразио 285. године свог супарника у борби за престо, Карина, најстаријег сина претходног цара Кара, о чему смо већ писали. Након преустројавања територијалне организације империје које је уследило, Виминацијум је 293. године постао главни град Мезије Приме (тада је Горња Мезија, данашња Централна Србија, подељена на Приму и Дарданију).

НЕКАД БИЛО, САД СЕ САМО ПРИЧА (1): Десет типова смртне казне у прошлости

Током доброг дела ИВ века, Легија ИВ Клаудија у њему је и даље била смештена, додуше, у нешто мањем обиму; налазио се ту, знамо, један коњички одред, а вероватно и канцеларија префекта Дунавске флоте.

То не значи да је Виминацијум био од умањеног значаја, дапаче, управо је он можда био место у којем су се након смрти цара Константина Великог сусрела његова три сина — Константин ИИ, Констанције II и Констанс — не би ли се договорили како ће владати римским светом после очеве смрти, након што су побили све рођаке који су им могли стати на пут (додуше, већина наводи Сирмијум као место овог историјског рандевуа, што и јесте вероватније, али свеједно, одиграло се то на српском тлу).

Такође, у Виминацијуму су се 382. године, у јеку Готских ратова, сусрели коимператори Теодосије Велики и Грацијан, рођен у Сирмијуму, који је већ наредне године умро и оставио свог сувладара да последњи уједини империју у једно.

НЕКАД БИЛО, САД СЕ САМО ПРИЧА (2): Десет типова смртне казне у прошлости

Град је имао и живу хришћанску заједницу од извесног значаја за историју, имао је и бискупа који је 535. године, за царевања Јустинијановог, уздигнут на ранг надбискупског митрополита (тек ће два века касније читави српски етнички простор бити пребачен из јурисдикције римског папе у руке цариградског патријарха; интересантно, урадио је то један јеретички источноримски цар да би казнио папу због православља).

Готово је немогуће да у Виминацијуму током током II и III века, поред класичних гркоримских пагана, није постојала и јака митраистичка заједница, будући да су припадници те религије углавном били војници.

Сам Јустинијан много је учинио за враћање старе славе Виминацијуму који је ужасно страдао у варварским инвазијама током ИВ и В века, посебно 441. године током напада Хуна под Атилом. Међутим, већ 582. године стижу Авари и стављају овај простор под своју контролу, али их 599. цар Маврикије туче у гласовитој Бици код Виминацијума.

Недуго потом на историјску позорницу ступа Ираклије који додатно уводи ред и мир у регију, али она, на дужи рок, бива неповратно изгубљена за Ромеје, а сам Виминацијум силази са историјске позорнице.