Сирија какве више нема: Изгубљени рај који је постао ПАКАО пре седам година

Сиријски рат који је избио у пролеће 2011. променио је изглед Сирије, Блиског истока, а недвосмислено је утицао и на свет, за шта су свакако најбољи пример веилики таласи избеглица у лето 2015. године. Премда се технички ради о грађанском рату у њему су директно или индиректно укључене бројне државе па га то чини својеврсним светским ратом на ограниченом простору.

Грађански рат у Сирији траје већ седам година

Сиријски рат ће ускоро навршити своју седму годину и крај му се не назире. Као главни разлог рата и страдања више стотина хиљада људи медији на Западу желе наметнути устанак народа против ''злог и поквареног диктатора''. Не треба посебно спомињати да су разлози за рат врло сложени, али овом приликом треба се подсетити каква је то држава била Сирија уочи рата.

Кад се погледа та реалност истина излази на видело, односно види се да су узроци рата далеко компликованији. Башар ал-Асад је дошао на власт у јулу 2000. године. Први протести против режима који су били последица Арапског пролећа догодили су се у марту 2011. године. Током тог десетогодишњег периода Сирија је имала своје боље и лошије дане и ситуација је била далеко од идеалне поготово у неком демократском смислу.

Сирија - мултикултурална држава

Међутим, данас кад се анализира стање у Сирији пре избијања рата стиче се утисак да је Сиријска Арапска Република била мултикултурална држава мира, просперитета, туризма и стабилног привредног раста. Могло би се без претеривања казати да се радило о некој врсти благостања поготово након свих ужаса који су уследили.

Побуњеници траже ОСВЕТУ за Источну Готу: Жесток окршај у провинцији Хама

За време предратне Асадове владавине стање у земљи било је мирнодопско, није било великих протеста, штрајкова, побуна. Сирија је била поприлично просперитетна земља којој су завидели многи не само на Блиском истоку већ и шире. Пре почетка рата 2011. Сирија је била живахна држава пуна енергије са становништвом које је бројило више од 22 милиона од којих су многи живели животе сличним људима у развијеним западним земљама. Музика, мода и спорт били су међу најпопуларнијим разонодама Сиријаца.

Земља привредног успона

Године 2010. најпопуларнији уписи на интернет претраживачима били су Арапски идол, бодибилдинг, летња мода и америчка певачица Мајли Сајрус. Били су популарни видео снимци Фк Барселоне на Јутјубу. 2010. је виртуални бенд Горилаз постао највећи западни бенд који је наступио у Сирији. У том периоду биле су живахне пијаце у старим градовима Дамаска и Алепа, а држава је имала своју иновативну ИТ индустрију успркос економским санкцијама Запада, а била је и средиште текстилне индустрије.

Сирија је изворно мултикултурално и мултиконфесионално друштво у којем већ вековима живе већином у миру и слози различите фракције хришћана (римокатолици, православци и протестанти), муслимана (сунити, шити, алавити), Јевреји и остале верске и етничке заједнице. Нпр. у старом граду у Дамаску пре рата било је једноставно пролазити, без преласка ратних линија, од претежито муслиманских делова града до оних четврти где су хришћани у већини. У близини су смештени црквени торњеви и минарети џамија.

Постоје многа места где хришћани, муслимани, Курди, Арапи заједнички деле кафиће, ресторане, уметничке галерије и друга мјеста на којима се није видела подељеност по етничким и религијским основама. Чак пет папа римокатоличке цркве је сиријског порекла. Сирија је одувек поседовала отворено друштво окренуто западној култури као ниједна друга арапска држава. Држава је секуларна, а шеријатски закон је забрањен.

БАХАТО понашање Турске у Сирији: Наставља се са изградњом војних објеката у Хами

Социјална и верска равноправност као основ за стабилно друштво

Жене нису биле у обавези да се покривају велом нити да носе бурке. Сиријке су имале право на здравство и образовање као и мушкарци. Пре рата Сирија је била једина земља у регији без унутрашњих побуна и етничких сукоба. Чак 10% становништва било је хришћанске оријентације. Хришћани су могли куповати земљу и градити цркве. У осталим арапским земљама хришћанска популација броји мање од 1%.

У периоду од 2000. до 2010. сиријски БДП се утростручио. Истовремено, власти су успеле смањити однос јавног дуга у односу на БДП са 150% на само 30%. То су заиста била изванредна постигнућа. Заправо, Сирија је била толико стабилна држава да је након избијања рата у Ираку 2003. постала дестинација број 1 за ирачке избеглице које су побегле након почетка америчке инвазије и  грађанског рата који је уследио. До 2010. у Сирији је живело око један милион ирачких избеглица што је доказ хуманости власти на челу с Асадом. Он није морао примити те избеглице. Била је то искључиво добра воља.

Рај за туристе

Пре избијања рата Сирија је поседовала брзорастући туризам. Све до недавно, Сирија је била омиљено одредиште широких маса туриста, најсигурнија и најлибералнија држава на Блиском истоку, иако је деценијама била засењена туристичким дивовима на Средоземљу: Египтом, Тунисом, Турском и другима. Године 2010. Њујорк Тајмс је прогласио Сирију 7. најпожељнијим одредиштем на свету. Сирија не само што има прекрасне плаже у Тартусу и Латакији већ има и велик број древних градова укључујући и оне под заштитом Унеска.

Трамп долива уље на ватру: Нови државни секретар спреман да покрене америчку инвазију на Сирију

Престоница Дамаск са својом дугачком историјом позната је као толерантан и забаван град у којем се може на једноставан начин научити арапски језик. Дамаск је проглашен арапским градом културе 2008. Сиријска храна, поготово она која се могла јести у древном Алепу, сматрала се најбољом на Блиском истоку. Пекаре и посластичарнице налазиле би се на сваком кораку. Туристи би долазили да виде рушевине градова из римског доба, изузетно простране пустиње, ужурбане градске сајмове, прастаре плаже и џамије из раних дана ислама.

Колевка уметности и културе

Сирија је постала средиште уметности и културе још 3000 година пре Христа, а њу се обликовале бројне цивилизације попут грчке, римске, византијске, османске и исламске.Туристичка понуда пунила је сиријску државну касу, али и касе приватних угоститеља и предузетника. Према статистици сиријског министарства туризма, отприлике око 8.5 милиона страних туриста је посетило Сирију 2010. што је повећало туристичке приходе за 40% у односу на 2009. Дакле у години уочи избијања рата, више је туриста посетило Сирију него Аустралију коју је посетило 5.8 милиона туриста. Сиријци су те 2010. захваљујући туристичким доласцима остварили профит од скоро 8.4 милијарде америчких долара.

Туризам је дао допринос око 13.5% укупном БДП-у и осигурао 13% радних места у земљи. Истовремено, држава је улагала милијарде у разноврсну туристичку понуду. У следећој години кад је започео рат Сирија је зарадила само 1.8 милијарди долара.Одлични резултати пре почетка рата тада су приписивани побољшаном међународном положају Сирије и приближавању Дамаска Западу. Сирију су у годинама непосредно пре избијања рата посећивали многи верски и политички лидери са Запада попут папе Јована Павла ИИ, Тонија Блера, Николаса Саркозија, Џимија Картера, Џона Керија и других.

Осујећен план Исламске државе: Сиријска војска повратила област у јужном Дамаску

Данас, све то изгледа иронично, али је тада то била стварност. Треба истакнути да су милиони туриста који би сваке године долазили у Сирију имали право на слободу кретања што доказује да је у земљи владала слобода и да су Сиријци већином били срећни са својим властима. Нпр. да је Асад био непопуларан диктатор каквим га данас неки желе приказати, он никад не би дозволио странцима слободно кретање по својој територији. 2009. CNN је направио анкету која је покрила многе државе Блиског истока и у њој је Асад освојио прво место за особу године, великом већином од 66% гласова.Сирија је једна од држава чију је средишњу банку поседовала и контролисала национална држава, а такво стање је и данас.

Снажна економија као трн у оку Западу

Другим речима, Сирија управља својом националном валутом, сиријском фунтом, тако да служи сиријском народу. Сирија није имала дуг према Међународном монетарном фонду ни Светској банци. ММФ је контролисан од стране глобалних мега банкара и делује као полиција која утерује дугове када слабе државе уђу у дужничке проблеме. Асадова Сирија и Гадафијева Либија, одбациле су такве праксе као неморалне. Обе наведене чињенице показују неке од разлога зашто је Западним силама био приоритет промена режима.

Сирија је једна од ретких држава које су законски забраниле ГМО храну. Асад је забранио генетски модификовану храну како би "очувао људско здравље" добро знајући да америчка мултинационална пољопривредна корпорација Монсанто контролише велики део у снабдевању хране на нашој планети. У Монсанту знају да ће се у будућности ратови водити око хране, али и питке воде па стога желе контролисати што веће делове набавке. Сирија је нација богата природним ресурсима нафтом и природним плином.

Оба богатства могу експлоатисати само државне компаније. То чини Сирију једином таквом земљом на Средоземљу. Поседује нафтне изворе у вредности од 2500 милиона барела и изворе плина у вредности од око 240 700 милиона кубних метара. То је такође један од главних разлога зашто је дошло до рата.Сирија је пре 2011. била стабилна држава која је имала функционалну и одрживу привреду и осигуран просперитет у будућности. Мултикултурално друштво је заиста добро функционисало. Од такве Сирије, пре 2011. године, данас скоро да ништа није остало.