Мајски преврат као усуд: Убиство које је поделило Србију, да ли је краљ морао бити убијен?
Те кобне ноћи, официри су нешто после поноћи упали у просторије двора и дали се у потрагу за краљевским паром. Када су ушли у њихову собу, Александра и Драге није било у кревету, већ су се скрили у тајну просторију у ормару.
Крвава ноћ између 28. и 29. маја 1903. године остаће заувек упамћена у српској историји, као један од најсуровијих пирова у ком је на бруталан начин угашена једна краљевска династија.
ЈЕДИНИ КВИСЛИНГ КОГА ЈЕ ТИТО ПОШТЕДЕО: Избегао две смртне казне, а због једне реченице је СУРОВО осуђен
НАША ВОЈСКА РАЗБИЛА ТУРСКУ - ПРВИ СУКОБ СРБА И ОСМАНЛИЈА: А он је једини Србин који је добио величанствену почаст
ДАН СЕЋАЊА НА ДРАЖУ: Пре тачно 75 година убијен је четнички генерал, а слике његове смрти крију државну тајну
Наиме, те кобне вечери, официри завереници предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом упали су на двор и убили краља Александра И Обреновића и краљицу Драгу Машин.
Иако се последњи Обреновић прилично добро сналазио у пољима дипломатије, па и унутрашње организације, оно што је будило гнев у народу био је његов приватан живот, и брак са озлоглашеном Драгом.
Дворска дама његове мајке Наталије иза себе имала је један брак, а веровало се да не може остати трудна и тиме продужити лозу.
Инциденти краљице Драге су се низали, гнев је био све већи, а кулминирао је њеном лажном трудноћом, као и бахаћењем њене рођене браће, који су као нижи војни чинови дали себи за право да тероришу надређене.
Заверенике су предводили Драгутин Димитријевић Апис, једна од најконтроверзнијих особа српске историје, као и Антоније Антић, коњички поручник Војске Србије.
Тајни план разрађиван је две године, а од почетка је био упознат и Ђорђе Генчић, министар у краљевој Влади, који је такође био противник Александровог брака са Драгом. Задојени својом завером, официри су били решени да са трона свгрну Обреновиће, а као наследника изабрали су Петра Карађорђевића, који је пристао да преузме престо, али уз негодовање убиства Александра, већ је инсистирао да се монарх поштеди.
Те кобне ноћи, официри су нешто после поноћи упали у просторије двора и дали се у потрагу за краљевским паром. Када су ушли у њихову собу, Александра и Драге није било у кревету, већ су се скрили у тајну просторију у ормару.
Када су завереници то открили, позвали су краља да изађе напоље, уз дату заклетву да ће им поштедети животе, међутим одмах по изласку из тајне собе, кренули су да пуцају на пар, а потом и да се иживљавају на мртвим телима. Тиме је и званично завршена владавина Обреновића, који данас немају својих наследника.
Престо су уступили Карађорђевићима, који су на трону били до Другог светског рата.
Ова ноћ, најкрвавија у српској историји и 118 година касније дели Србију. Многи сматрају да војска није смела да се меша, док је добар део уверен да су официри имали моралну дужност да реагују и спрече скандале на двору.
Такође, изузетно је осетљиво питање да ли су припадници династије морали бити убијени, или су могли бити само свргнути са власти. Једни су сагласни да је смрт била неизбежна, како у будућности не би могли да претендују на трон, док су неки мишљења да је било довољно протерати их из земље.
Оно око чега су готово сви сагласни је да су убијен на свиреп и недостојан начин, као и то да се официри у часу убиства нису понашали часно.
